Просветни гласник

1050

ПРООВЕТНП ГЛАСНИК

хпдроксилних група, везаних за по један атом металоида. Сва та тела показују кпеелу реакдију и називају се киселинама" (48.). Осем тога кроз целу је књигу проведено представљање киселина вормулама у којима Фигуришу хидроксилне групе. Само, да ли је то све „погрешно" и „у осталом са сим одбачено"? Исто гледиште, као што је наше, и иету дефинидију за ово има и г. Лозанић, јер на стр - 34. III издања његове Хемије за средње школе (1903) стоји такође: „Хидроксиди су дакле хидроксилна једињеља елемената", па се то иа стр. 36 доиуњава: „Хндроксиди металоида зову се киселине, а хидроксиди метала базе". Такво гледиште је и данас ортодоксно гледиште у хемији и налази се у свима хемијским уџбенидима, које ми познајемо. Њега се, колико ми знамо, држе сви наставници хемије у нас, нарочито они, који употребљавају Лозанићеву Хемију. Физинко-хемијске теорнје а нарочито теорнја електролитичне дисоцијације, проширпле су (па у неколико и промениле) појам о киселинама и на спојеве, који немају хидроксила у молекилу (халогеноводници, дијановодник и т. д.). Али је ипак појам о киселинама и дан-дањи, везан у најширем смислу и аоглавито за окси-киселине. За њих се пак још и дан-дањп у науци узима да су „хидроксилна једињења", т. ј. да имају хидроксила у молекилу и нама н. пр. апсолутно нпје познато да се и у каквом спнсу органске киселине представљају друкчије него као хидроксилни спојеви, т.ј. као што смо их ми представили. Отуда смо, а нарочиго ради везе ове ствари с писањем Формула у органској хемији, иретпоставили да у појму о кнселинама задржимо класично гледиште: да су то снојеви хидроксила с металоидима. Свакако, деФиниције, које — каошто се то чини у извесншм списима, — представљају киселине шл нарочите „сиојеве у којима се водонични атоми могу заступати металом" .ближе су данашњем Физичко-хемијском схватању те ствари и мање теоријске. Али то још не значи да је „застарело и одбачено" оно, што смо ми усвојили. У великом уџбенику КгаШ-ову: Ее1>г1). <1. Апогд. Сће1ше, од пре две године стр. 203 и т. д. дате су Формуле сумпорне, а и других киселина, држећи се истог гледишта, које смо и ми усвојили. У његовој органској хемији где год су иисане структурне Формуле органских киселина, писане су као хидроксилни спојеви. У Хемији од Но11етап-а (издање од прошле године), у којој је обилно третирана теорија електролитичне дисоцпјације (као и други проблеми Физичке хемије), није такође пропуштено нагласити н. пр. о сумпорној киселини: „На основу тога узима се као блиска аналогија с органским спојевима да сумпорна киселина садржи две хидроксилне групе, као што горња Формула даје" (стр. 130) и т. д. Халогеноводеничне киселине имају особине киселина и јесу киселине с Физичко-хемијскога гледишта, јер њихови водонични јони имају исту природу и понашање као и водонични јони у окси-киеелинама. С те стране допустићемо да се може чинити замерка што смо ми, држећи се старијег гледишта, које је заступљено и у II издању Лозанићеве Неорганске Хемије (стр. 144), обележили да се „хлор-водоник или сона киселина (а тако и остали халогеноводоници) изузетно назива киселином, ма да нема