Просветни гласник

оцене и ирикази

1051

хидроксила у молекилу". Лозанић такође пише: „Изузетно се зову киселинама хлоро, — бромо, — јодо, — и Флуоро — водонична киселина, због свог киселог карактера, и ако не садрже хидроксиле" (144). Али са гледишта, с кога је наша књига рађена, т. ј. с обзиром на елементарност наставе и на сувише слабо ученичко знање из електро -Физике, и сувише је неправедно означавати та.ко крупном речју „ногрешка" оно, што смо ми урадили. Можда би се још најввше могло овде говоритп само о два различна схватапа!... Није никаква погрешка идентиФиковатн органска тела са живим, као што се мисли у реФерату. ,,Код поделе тела на органска и неоргаиска пише у реверату — учинио је писац ногрешку идентиФикујући органска са живим телима", па се онда ово допуњује, наводећи пишчеву реченицу: „Природна (!) су тела, вели, двојака: мртва или неорганска и жива или органска". И за доказ ове „иогрешке" ираве досетку: „Према томе је со неорганско, дакле мртво тело, а шећер је органско, дакле живо!" — Остављајући на страну сву малициозност, која се овде огледа, истаћи ћемо само то да се данас у нашој јестаственици израз органски употребљава онако, како смо га ми и употребили. Неоргански је супротно органском. У овој Хемији с основима минералогије речено је: „Природна су тела двојака: жива или органска и мртва или неорганска. Жива тела видимо као биљке и животиње; она су састављена нз оргаиа... и с тога се називају органским. Мртва тела поглавито чине градиво, од кога је наша земља, и у том случају називамо пх уоиште минералима". Овако, као у овом уџбенику уиотребљени су ови иридевии у врло многим другим, нашим и страним списима. ТУоазгсИо у уџбенику за минералогију и геодогију пшпе: „ баттШсће Ха(;игкбгрег гегћПеп 111 ће1е1)(:е ип<1 1еМозе: те егз1еген \уегс!еп, лтсН з!е Ог§апе ћађеп... огдатзсЈге депапЂ ипс1 зотЈегп 81сћ т РОапгеи ии(1 ТМеге; <Пе 1е121егеп, <Ие огдаМозеи 0(1ег апогдатзсћеп Ка1игкогрег ће1ббеп МтегаНеп". Опет у једном другом слнчном уџбенику (Е1еш. (1, Сћет. и. Мтега1 v. Б-г Н. Вогк, 1894 стр. 3) пише се: „Док код живих (1ећеп<1е) или органских (огдатзсће) природних тела (биљака и животиња) служе као обележје ири описивању и разликовању облици њихових органа, дотле овога немамо код мртвих (1еМозе) или неорганских природних тела (минерала)". Панчић у својој Зоологији изреком вели: „Природна или јестаствена тела су двојака: органична и анорганична" и под ирвим разуме организме, а под другим минерале. Очевидно дакле, само јев рђава досетка иисати: „Према томеје со иеорганско, дакле мртво тело, а шећер органско, дакле живо!" Со јест иеорганско тело, алн је — да се задржимо на ирпмеру из реФерата — неоправдано одвајати од њега шећер. То бар не смеју чинити хемичари. Јер, доиста, то је само један заостатак прошлости пгго се хемија још по каткад (а из других разлога) дели на „органску" и „неорганску" и што сме бити хемичара, који ће шећер 'сматрат* 1 за „органско" тело! Тгоо$1 не вели без разлога у својем ТгаНе е1етеш ае сћпте: „Синтезе су утврдиле да су супстанце, које називамо органским сунстанцама (алкохол, шећер и т. д.), јер с.е налазе у органима живих тела, у просвенш гласник , II кн.,, 11 и 12 св., 1909. 69