Просветни гласник

106

ИРОСВЕТНИ глдсник

Ми смо дакле решиди први део пробдема, то јесг унели смо методе у изучавање речника. А.;ш обратите иажњу да ми нисмо научнди само рсчи; у исти мах, ми смо изразиди судове, као: табла је црна; иисаљка мога суседа је илава; ја носим своју књигу ирофесору, итд. Еде, изражујући ове судове, то јест одређујући атрибуте предмета, њнхове односе међу собом, радње које врше лида, нтд^, ми смо ириметили да се ти односи ствари и лица међу собом изражавају извесним променама речи: те промене речи чине граматику. Ми смо дакле у исти мах радили и граматику,Саставимо, ако хоћете, списак граматичких појмова које смо стекли напоредо с методичним проучавањем речника. Основи граматике. [ Облик првог падежа имениде. Одређени и неодређени члан. I Род именнда. | Образовање множине. | Други падеж и присвојни придев. | Четврти падеж. | Трећи падеж. ј Глагол бити. | Мењање нридева. | Први и други ступањ ноређења. { Предлози са својим падежима. I Мењање глагола: а) заповедни нај чин; б) садашње време показног ј начина; в) иитање; г) тврђење и одрицање. Тако, самим тим што смо израдили логичан ред за изучавање речника, ми смо у исти мах дошли до методичног изучавања граматике. На послетку, то је сасвим нриродно; јор учити мислити то значи учити говорити правилно. Није дакле истина да директна метода није у стању, као што се то тврди покаткад, да предаје граматику. Ми ћемо чак рећи : она.је једини начин у исти мах логичан и лак да се предаје граматика. Доиста, у једном граматичком облику, две су ствари које треба узети у обзир: најпре нромена речи, затим значење те промене. Еоји је онда јаснији начин

Проучавање речника. 1. Имена ствари и лица. 2. Број ствари и лица. 3. Одређивање имаоца сваког нредмета. — Набрајање делова једног предмета. 4. Рад предметима. 5. Давање, ношење, иозајимање једног предмета некоме. 6. Особине нредмета и лица. 7. Поређење ствари и лида међу собом. 8. Просторде везе предмета. 9. Радње лица.