Просветни гласник

наука и настава

107

да се покаже значење те нромене до сазнање ? У овим Фразама: Јсћ пећте Леп Пи1 (1ез Јлкгегз; гсћ Шпде Леп НиГ (1ез 1,ећгегз ап <1еп КГегЛегћакеп, граматичке цромене учињене су нрнметнима кад се видео однос предмета, кад су се видеге промене које они трпе. Ево једног другог примера: .једна од неликих тегакоћа у немачком, то је разлика између гћг и 81е, које обе речи имају значење Францускога коиз (ви). Ако се будете нослужили нреводом, ви ћете успети да истакнете разлику тск иосле хи .ћаду тешкоћа. Сазнањем, ништа лакше; всжите гћг за три, четири ученика који раде заједно, 8ге за себе самог, показујући се прстом; бркање ће бити у будуће немогућно. Је лп најзад нотребно задржавати се на јасноћи с којом се могу предавати предлози номоћу директног сазнања, ко.је, боље него икакав други постуиак, утврђује у памћењу у исти мах њихово значење и падеж с којим они иду ? С. л. (Свргаиће се).

ЈЕДНА НОБА ШКОЛСКА Б01ЕСТ У Немачкој узима маха једна нова школска болест, о којој иише др. Шите ово: Еао нова врста школске болести може се назвати тако звана дрктавица, која је сада, завладала међу ђацима у вароши Мајсену (у саксонској краљевини). Овде имамо посла са врло карактеристичном групом симптома, који до сада нису запажени и чије је посматрање било могуће само под извесним условима, који потичу од великог бро.ја ђака у једном одељењу и њиховог дугог задржанања у школи. Ова болест почиње понајвише са нервозним немиром деце, који их одвраћа од већ навикнуте пажљивости и омета их у њиховом нослу и ревиосном учењу. Из нервозног немира иолако се развијају по.јави дрктања, који се понајвише распростиру гамо на извесне мишићне грзше удова, а ређе на мимичне мишиће лица. Обичио то дрктање почиње ј нрстима десне руке, који се јако тресу, па се после продужава на лакатницу и захвата мишицу, и онда често прелази на леву сграну. Појави дрктања не постоје увек у истом стенену, већ настуиају паузе, и затим, слично као код грчева, са поновном жестином отпочињу. Поједини напади неједнако трају, од неколико минута до пола часа. Паузе се, нак. могу тиме нротумачити, што наступа умор нерава и мишића, који учеству.ју у овој радњи.