Просветни гласник

108

просветни гласние

Узроци ове. болесги врдо су разумљиви. Већ сама посета школе и сувишни захтеви од дечје телесне и душевне снаге, рано устајање и журење да се на време стигне у школу и разноврсна узбуђења духа, што је несумњиво последица школске дужности, узрок су, да се код многих ђака већ врло рано лримећује извесна нервозност. Томе треба додати нретерани, често ваљда и оправдани, страх од учитељеве строгости, због чега већ многа деца са страхом и устезањем иду у школу. Што је, пак, ова болест епидемичног тока, никако није томе узрок бацилна зараза. Овде игра велику улогу аутосугестија. Познато је, да човек има у великом степену моћ подражавања, што је особито код деце издашно. Свакако ,је утврђена чињеница, да нервозан човек, који се непрестано дружи с нормалним човеком, с временом учини овога нервозним тако, да овај прими од њега извесне особине нервознога трзања и друге навике, које потичу из нервознога стања. Код детета је још већа опасност за извођење оваквих нервозних стања подражавањем. Дете, које је нарочито склоно нервозном стању, ако прими од лица са ко.јима се дружи, као нпр. од свога суседа или од свога друга, до кога седи у школи, слику нервознога трзања или нервозног покретања извесних мишићних група, подлегнуће сугестивном утицају, ускоро ће и нехотице ове нервозне покрете подражавати и на њих се тако свикнути, да му неће бити могуће да их се ослободи, и најзад ће се ова рђава навика изметнути у болесно стање. Како ,је тешко, да се ова опака нервозна навика искорени доказује то, што се месецима протезало одвикавање, па се успех једва постигне после великог напора и тешких мука. Чак су се, због овога, морала многа деца ослободити похађања школе за извесно време. .Аекари су у почстку мислили, да ће се ова болест моћи лако савладати, али досадањи ток болести показао је, да еу се лекари у томе погледу јако преварили, јер су се били и сувише подали оптимистичким алузијама, не проучивши темељно узроке ове болести. То, што је снашло децу у немачким школама, није искључена могућност. да ускоро снађе децу и у нашим основним школама. Ово тим нре, што је у нашим основним школама програм несавремен и не одговара, добу физичког и умног развитка дечјег. Поред тога, у нашим основним школама још није расноређено наставно градиво из појединих иредмета тако, да се бар за сваку недељу зна шта и колико треба прећи у једном разреду, имајући строго у виду дечју снагу и моћ. Услед тога, код нас се неке недеље или некога дана ради у школи врло мало, често и без кривице наставника, а другога дана или недеље жури се, да се надокнади оно, што је цропуштено, па се толпки посао свали на децу, да га не могу савладати без осетне штете по своје здравље.