Просветни гласник

152

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ликом Савет има да приступи и старању како да се увелича један од иајславнијих спомена на најстаријег просветног раденика у новоослобођеној Србији, на Доситија Обрадовића. Пригодније обележје овог свога особенога миленијума Просветни Савет тешко да је могао наћи. Пре но што почнемо слушати излагање кратке историје Главног Просветног Савета допустите мени да вас подсетим с каквом је побудом ова установа узакоњена. Ево те законске побуде: „Да би Министарство Просвете и Црквених Послова могло успешно, доследно, са државном идејом и сувременом науком сагласно управљати вишом и основном наставом и поуздано давати користан правад општој народној и стручно — научној образованости: установљава се Главни Просветни Савет " Законодавац је дакле претпостављао да Министарство Просвете може свој задатак усиешно вршити само уз помоћ Просветног Савета. Од Просветног Савета законодавац очекује да он одржава доследност у просветном раду. Као да је предвиђао да ће се за непуних тридесет година трајања овог Савета написати четрдесет и три указа о постављању министара просвете! Законодавац је и Просветноме Савету изречно ставио у аманет државну идеју Србије као да се побојавао да се иста у оволиким политичким променама и трзавицама понекада може и занемарити. То је, у кратко исказан, велики и битни задатак Главног Просветног Савета. Просветни се Савет неће данас својим радом хвалити и величати, али слободно сме рећи да се старао да своју дужност савесно врши. Ако би когод еашао да ни Просветни Савет није свагда „успешно, доследно, са државном идејом и сувременом науком сагласно" помагао управљати српском просветом, тога ваља прво опоменути да ни у његовоме саставу нема довољно трајноети: и он се мења сваке друге године. А у овоме обиму своме, никада се не може ни саставити тако потпуно да би могао одговорати на сва стручна и научна питања, која му се по закону могу стављати. Ипак зато неоспорно ,је: да .је улога Просветнога Савета често пута била велика и драгоцена. Поменућу само његову готово пресудну радњу у оној нросветној ре#орми, која је извођена већ првих година његова постанка. Али је истина да и најпросвећеније министарске главе боље раде уз суделовање Савета, комисија, комитета. Просвету не подиже једна глава већ збир умова. За садашње стање у просвети дугујемо захвалност свима раденицима у ирошлости. С тога у овој прилици ја изјављујем захвалност свима бившим и садашњим члановима Главног Просветног Савета на њиховом добровољном раду.