Просветни гласник

РАДЊА ГЛ.АВНОГ ПРОСВВХНОГ САВЕТА

153

Затим је г. Љубомир Ж. Проти&, управитељ Женске Учитељске Шкоде у Београду, редован чдан Савета, ирочитао преглед досадањег рада Главног Просветног Савета (види на стр. 156.), а иредседник Главног Просветног Савета држао овај говор: > • у • . . • .'' • .. ' Господо, Из прегледног рада Гдавног Просветног Савета од његовог постанка до данас, од његове прве до хиљадите седнице коју смо данас доживеди, а тако исто и из целокупног искуства које смо сви чланови ове установе стекди, радећи у њој, држим да је у свакоме од нас створена јасна слика о томе што је до данас у својој суштини био Главни Просветни Савет, каква му је бида улога у стварању и одржавању целокупне просветне зграде у нашој земљи и каква би требала да та улога буде па да Просветни Савет буде ото што сваки од нас осећа да би он требао да буде. Та је слика .једна иста код свију нас који смо као редовни, или као ванредни чланови иролазиди кроз ову установу у току њенога тридесетогодишњег непрекидног Функционисања. Она у главним потезима изгл.еда овако: Гл.авни Просветни Савет је неоспорно био од јака утицаја при развитку просветних питања код нас; он је несумњиво био, бар у појединим моментима, моћан Фактор за давање правца нашој просвети и центар од кога су полазиле директиве за многе и многе паметне ствари у настави и у опште у просвети. Али, .уверен сам тако исто да сваки од нас добро осећа да Просветни Савет, овакав какав Је до сад био и какав је и данас, није оно што би требао да буде иа да може одговорити ономе идеадном задатку који му се са правом придаје и који сваки од нас види у даљини као светлу а до данас неприступачну тачку. Међутим сии ми знамо да то није ни у колнко стајадо до чданова Савета, који су увек и евима приликама са преданошћу вршили додељене дужности. Узрок, господо, треба тражити на другоме месту; треба га тражити у самој суштини ове установе, у самим дужностима и правима која су јој придата, а која искључују сваку иницијативу Од стране Савета и своде његову улогу на веома скучену улогу једнога саветодавца, који има дужност и право да даје своје мишљење само о оној епецијалној ствари коЈа му се упути и да ее при томе креће само у ономе ускоме оквиру који му се ири томе у наиред означи. А какве су врсте питања која Савет има да решава на место правих наставних и просветних питања која би имала да представљају право земљиште његовог рада, није потребно да набрајам у овоме скупу људи који су имали прилике да све то виде, и који знају да су много чешће имали да решавају ситна административна нитања за која није ни мало потребна компетенција оваквога једног скупа људи, него што су имали да расправљају замашнија, Важнија и основнија питања која задиру у суштину наставе и просвете.