Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

307

лако њима? — Заиста, није лако! И по највећој киши, по највећем блату и рђавом времену ваши родитељи иду с колима или с коњем у воденицу, и мељу брашна за вас и за себе, ио највећој зими, кад шкригш снег под ногама иду у шуму и секу дрва да вас огреју. Еад вас пустим одавде отићи ћете кући и ручати, а не бринете се да набавите за јело, ни да укувате, него ваши родитељи о томе брину, и дају вама, па макар и они немади да једу. Још много брига ваши родитељи имају док вас одгаје и отхране, а ви и не знате, ми ћете знати кад ведики будете... Па има ли неко међу вама да не воли оца и мајку ? — И не треба да има ! Волите своје родитеље и слушајте их! А такву децу волеће боље и родитељи, волеће их и други људи, волеће их и Бог... Слушајте и вол.ите своју браћу и сестре. Није л.епо кад се деца посвађају. па се почупају, па плачу. Свак који то чује каже: ала су она неваљала деца. 1 Други пут причао сам деци ово: Слушајте шта сам неки дан видео! Иде Живојин од колибе кући. Он нрође поред чича — Павла што је јутрос бпо овде, па скиде шубару и рече: „Помози Бог!" а чича Павле се насмеши па одговори: „Бог ти помогао ђаче! А где си био?" Код колибе, каже Живојип. Чича Павле му дође ближе, помилова га, па из гуња извади једну јабуку и даде Живојину. Живојин рече: хвала! а чича Павле му каза да води добро дете, да се добро учи, труди и слуша па оде. — Ко зна шта је неки дан било са Живојином? — Је ли чича Павле што род Живојину? — Није му род, па опет воли да Живојин буде добар... Свако воли добру децу. А да би вас волели сви људи треба да будете добри, да их ноздрављате, да их послушате, а кад вас нешто питају, а ви депо да им кажете... Благо детету које нико не мрзи већ га свако воли... Какво треба да буде добро дете? Трећи пут разговарао сам с децом овако: Милош нашега суседа Јове ударио на путу каменом петла чича — Илијиног. Хоће ли њега водети чича Илија? — Живота овога Саве, што мујекућа иза шкоде, ушао овде преко пута у башту оца Јанкова, па млатио зелене јабуке. Отац Јанков на једанпут преко пдота, па га ухвати. Живота се упдаши и поче плакати. Мисди, сад ће бити батина као кише... Али га отац Јанков само искара па рече: ако не будеш од сада бољи, немој више с мојим Јанком да се играш. А да су јабуке биде зреде треба да си ме питао и искао, па бих ти дао. И Живота је рекао да неће више 1 У речима којима се осећања развијају треба бити врдо пажљив, а у испитивању при томе још пажљивији. Кад често при томе наступи екстаза и код наставника и ученика — испитиваае може бити и од штете. Јер што је дете осетило не може са свим правидно казати, па се одма у њих и наставника развијају друга осећања, не дајући првима да прожму душу детињу. Наставник може по деци познати: да ди она осе&ају оно исто, што њега у узбуђење доводи, па ако је тако, нашто ће одмах пптања и цепиддачења?... Овде је гдавно осеАање, а све је друго споредно...