Просветни гласник

308

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ни зреле јабуке мдатити, па иије то ни радио. Био је од тога времена добар, иа је се слео играти с Јаиком, а обојица су добивали јабука... Шта је радио Милош? — Шта је радио Живота? — Како се после владао ? — Сад запамтите, дедо, шта л>уди мрзе. Они мрзе да им радите оно пгго што не ваља. Ако радите само оно што је добро, ни се нећете с њима п њнхном децом мрзети и завађати... Ви ћете се волети... „ Ђолите све људе, као што волите сами себе; радите другима само оно што волите да и други вама раде." * Настава из религије има узвишени задатак: да у деце развпја осећања која их подижу изнад СФере живота земаљског, тамо, где се налази вечна правда и доброта и највиша сила; да их доведс до сазнања о нашем постанку и нестанку, о задаћама нашим на земљи, и о условима праве срсће и блаженства. И тај тако идеалан, тако узвишен предмет прометнуо се данас у голо учење празнпка и светаца и у памћење јепрејске историје. Рећи само којестворио ова.ј свет и за колико дана, казати име првоме човеку и првој жени, нијо буђење осећања спрам величине и силе Божје. Место да религија потреса душу дечју и да јо облагороди, оним што се нод њом подразумева мучи се и калупи дух, те иза тамних завеса не види велнчанствени сјај. Заборавило се, дакле, да је религија више ствар осећања, а п та осећања не развише се једино опширношћу програма! Још није свима јасно, да је за развијање религ. осећања, за предавање религије у школама најважније, да сам предавач буде истински религиозан, да и њега збиља потреса величина о којој говори, да је примерна живота и у свему углед. А овакав може бити сваки исгински образован човек. У сваком пак случају треба имати на уму ово двоје: да религија и морални принцнпп треба. да стоје међу собом као узрок и последица, и, друго, да су религија и религиозни шпекуланти као две путујуће иаралелие линије. Оне су истина свагда једна поред друге, али се начелно међу собом разликују, н ни у томе немају никакве заједиице. Оволико поменух само ради тога да би била јасна начела на којима треба да ночива развнјање религ. осећања, а еад да пређем на прве основе, на поступак у нриправноме разреду, што као општа ствар важи и за остале. Осем свакодневних молитава Богу и краћих напомена ништа више приправницима нећемо говорити до пролећа. Тада ћемо се и боље разумети... У природи је нов живот: ми смо с децом посматрали тај прелаз. Све се зелени, свуд се живот чује. Откуцајима тога живота одговарају откуцаји нашега срца. Изашли смо у поље, на једну висораван, одакле је простран видик. Сунце греје, нигде облачка... Стао сам тако међу децу, ништа не говорећи. Очи моје бацале су погледе