Просветни гласник

ОЦЕНЕ Н НРИКАЗИ

321

ни један, јер се сви они надазе: или у идеји, или од речи до речи у досадашњим расправама о рукописима и књигама нашим 18 века. И према томе сва је оригинадност ове књиге у томе, што је она најновија комаилација , у извесном смислу, исгорије српске књижевности 18 века. У овом одељку говорићемо само о оним местима, где је г. Скерлић поновио туђу погрешку или саи погрешио, или где је био непотпун у важнијим моментима, да се види, бар у гдавном, какве су вредности по неки важнији детаљи ове компилације г. Скерлића. Нарочито ћемо се задржати на Доситеју, јер у ствари у партији „Пнсаца" само је расправљано о Доситеју у толиком обиму да се иартија „Писци" може звати и „о Доситеју," јер је „више од петине ове књиге дато" самом Доситеју. А у приказу овога држаћемо се, у главном, пишчева распореда. Сви детаљи ове књигс подељени су у два дела: „Књига I: Средина иутицаји" и „Књига II: Писци." „Средина и Утицаји," изложсни су у 11 „глава: з н ач ај X VIII века у историји Сриске Књижевности (I), нолитичко стање (II), верске прилике (III), културно стање световних сталежа (IV), културно стање духовних сталежа (V), школе (VI). штампарије (VII), листови (VIII), руски утицај (IX), Јозефинизам (X) и књижевни језик и азбука (XI)." Као што се види, остаје читаоцима да одреде која „глава" има излагање „Средине," а која нрипада „Утицајима." На први поглед, рекло би се, да у свакој „глави" има и једног и другог. А да није тако, т.ј., да су само неке „главе" намењене „утицајима" без „средине," види се по „глави IX" коју г. Скерлић зове „Руски утицај," а то значи у њој се не расправља о „средини." II према овоме излази :илн да само та глава ирипада „утицајима" а све остал« „средини," или је, ако је тако, г. Скерлић ногрешио, што није „главе" поделио тако, да со види где преовлађује реч о „средини," а где о „утицајима," јер „средина" и „утицај" не значе једно, па .је тачност науке и књижевпа комнозиција тражила, да се у истим главама не расправља о „средини" и о „утицајима." Ако то није била погрешка, онда значи само се у тој глави расправља о „утицајима" а у свима другим о „средини." Узме ли се тако, онда са јавља велико неразумевање, како се Формирала српска „Средина" у Угарској. Одавносе знаштаје руско у српској књизиицркви Срба у Угарској, али се из тога не може извесги, да је био једини и најважнији „рускиутицај" уформирању свесрпске „Средине" у Угарској. Напротив: духовно и материјално стање српске „Средине" у тим земљама највише су стварали утицајигермански и маџарски. Ако сепак узме та логика да је руски утицај био нај јачи и да је њега требалоу нарочитој глави истаћи, онда: зашто се Срби у Угарској нису „русизирали" већ се у толиком броју понемчили и помаџарили? Колика је, дакле, била погрешка истицати руски утицај, на Србе у угарској, нред немачки и