Просветни гласник

320

ПРОСВЕТНИ глдсник

Фурунџиског и других; или оно: како еснаФлијс „иосс балканско одело, и у њиховим тестаментима помињу се: ћурдијо, зубуни, чакшире, доламе, ћурчета, свидени појаси" и т. д. и т. д. ? Ако се узме та логика, онда је требало описати одело немеша, владика, ОФИцира, граничара, шајкаша и т. д. и т. д.. јер мислимо да ни један „писац" није носио „зубуне, ћурчета и свилене појасеве" - Али на што сви ови етнограФски и други непотребни детаљи у књижевној историји? Да је бар речено да је ова књига само арва свеска „Српске Књижевности у XVIII веку", па би она обимна партија „Средина и утицаји", колико толико, постала подређена партији „Нисци*. Г. Скерлић лако се изражава, али су многи одељци ове књиге нанисани некоректним стилом и врло слободним језиком, у толикој мери, да се може рећи — : на г. Скерлића нису ни мало утицале зналачке оцене Г. Јована Живановића. Шта још има доброг или слабог у овој књизи казаћемо у прегледу детаља, а овде ћемо завршити нашу оцену општих места ове књиге неколиким мислима и речима г. Скерлића. „Посде двадесет година имаће се писати нока, потпупија и обимнија, историја српске књижевности XVIII века." Међутии, ло досадашњим наноменама и оним које ћемо доцније рећи, мислимо, да смо довољно наговестили, како се г. Скерлић наивно изразио о трајању ове књиге, нарочито у научном смислу. Да то неће бити и нехотице признаје и сам г. Скерлић кад каже: „Пуштајући ову књигу у свет, ја врло добро оееКам њезине аразнине и недостатке. Што се тиче главних схватања, за њих сам ирилично сигуран." Па напослетку, научно тежиште ове кљиге деФИнише г. Скерлић овако: Ћ Али и.оваква каква је, ова књига неКе бити без вредности." А нас ова реченица у делу Академије веома изненађује, и ако је њом г. Скерлић казао најтачнију оцену своје књиге. Изненађује нас ова реченица г. Скерлића, јер знамо да је Академији и статутом забрањено издавати књиге у којима се не објављују научне новине, а овде г. Скерлић отворено каже да је најнесумњивији успех ове књиге у томе, што „неће бити без користи." А по таквом начелу могла би Академија издавати све могуће књиге почев од Буквара. Пре ћемо помислити да је, од стране Академије, био некакав неспоразум у примању и издавању ове књиге. А може се и у ово посумњати, јер, ево, г. Сксрлићу Академија издаје и другу књигу у којој он у „предговору" објашњава и оправдава своје научне неуснехе. Ово су наше најглавније наномене о општој научној вредности ове књиге. II Унанред изјављујемо да у овој књизи има врло много добрих дегаља, али мало који ^а је био какво научно откриће, строго узев,