Просветни гласник

22*

БЕ ЛЕШКЕ

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ И ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ Казне за пијанство у старо време. — У старо време нису нимало били расположени да кроз прсте гледају на пијанство, и, судећи ио неким Фактима, казпили су овај порок врло строго. За време Оолона у Атини чиновник неки, који се јавио на своју дужност у напитом стању. био је осуђен на смрт. Шпартанди су истребили из корена пијанство, уништивши у сво.јој земљп винову лозу, а алкохол и пиво нису били тада познати те тако није било других средстава за опијаље. У републиканском Риму употреба впна била је строго забрањена грађанима до 30 године. Пијапство у добу преко 30 година није се сматрало за тгрестуи, али зато преступи, учињени у пијаном стању, казнпли су се много сгроже него преступи учпњени у стању трезвености: ту је пијанство цовећавало казну за други преступ. По закопу, који је издао познати Питак Митиленски (један од седам мудраца старе Грчке), нреступи учињени у пијаном стању кажњавали су се двојином строже. Мухамед, као што је познато, забранио је сасвим пијење вина. Папе су се такође бориле против пијанства. Карло Велики најстроже је гопио пијанетво међу својим дворанима. У доцнијим вековима многи краљеви били су одлучни иротивннци пијанства. Тако, Француски краљ Франц I био је немплостив ирема иоклоницима Бахусовим. Он је издао закон, ио коме се човек, који се први нут оније, осуђује на затвор уз хлеб и воду; ако се други пуг опије — туку га батинама; а трећи иут камџијали су га. Ако се ко и после ове прве три казне продужи опијати, томе су у почетку секли палац на нози, затим су га жигосали усијаним гвожђем и, најпосле, на свагда га прогонили из отаџбине. У другим земљама пијанице с^ затварали у тамиице и хранили јелима издаишо зачињенимракијом, дотле, докле одвратностнесрећног заточеннка сирам таквог јела н.ије долазила до неиздржљивости: када он, и ако гладан, није могао окусити од тог одвратног јела, те су га тек онда, полумртвог од гладк, пуштали из затвора. Местимице су нијанице, нађене на улици, ире свега торали у затвор. Оутрадан их нзгонили на улицу, давали им метле у руке и терали их да чисте улице, без обзира на њихову службу и друштвени иоложај. ц. * Неки статистички подаци о вишој настави у Пруској. — Број јавних средњпх школа за мушку децу у Пруској од 1 маја 1908 до 1 маја