Просветни гласник

384

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

ће све више опадати појам да човечанство наиредује ка све бол>ем г да оно има неке нарочите мисије на земљи да изврши, да је оно 7 бесконачно перфектибидно и да га никад нестати неће. То су самО' деривације старог појма да је човек неко засебно биће у природи,. нарочитом божијом милошћу одарено миснјом да вдада свом осталом природом. И као што је тај напредак само неопходни ток природе, који" не зна ни за боље ни за горе и као што човек није никако изузетак" од остале природе, тако и човечанство, тај четврти свет на земљи г нестаће онако исто нечујно и дагано као што је и настало и разви.10 се. Те сав живот човечанства са свима његовим напретцима, борбама,. могућим срествима, усдовима, — све му то неће ништа помоћи да н& буде само испуњавање једне Форме живота Земљиног. 205. Човек је најкомплнкованија природа, друштво је компдиковањ човек, идеја је најкомпдикованији човек. Човек је компендијум природе, друштво је компендијум човека. 206. Геније је компендијум мисли и осећаја, тежњи и праваца једног доба. Он их у себи доводи у хармоничну целину и мири њихове супротности. 207. ,Прогрес" је рудименат старог појма телеологије. 208. Л -Ичност је конкретна маниФестација историје — општег стања209. У једно доба сви појави и сви догађаји теже једном истом, све снаге људске напрегнуте су у истом правцу, имају исте последице, уздижу једно исто и руже једно исто. 210. Свако стварање нечега новог условљено је пропадањем нечега старог. Да нечега буде, мора нечега не бити. Да нешто постане мора нечега нестати, колевка једног гроба је другог. То је једна од маниФестација великог закона економије у природи и историји. 211. Свако доба у историји прелазно је, никоје није самостално. СвакО' је продужење прошлости и темељ будућности. Свака је садашњост само«