Просветни гласник

386

ИРОСВЕТНН ГЛАСННК

права да очекује да и потоњи ум нисли о љему као о истини. Саморазумевши све пређашље мисли и веровања и изнашав узроке зашто се тако морадо мислити и веровати: историја може извршити свој најплеменитији задатак међу остадим наукама: да помири све људе,. све народе, сва времена. И у томе се огледа веллка истина: што је која наука истинитија, она је хуманија. Разум је најблажи судија. 217. Жстина је израз извесне комбинације елемената. Што су елементи простији и по том и љихова комбинација, истина је већа. 218. Забдуда је да је сваки народ позван за једну нарочиту мисију,,. да је носилац извесне идеје. 219. Човечанство је само једно те само један корен имати може. 220. Као што у опште свест у историји игра незнатну улогу, као што" ссе иде несвесно, ненамерно, тако људским животом и начином мишљења у историји не управљају начела и теорије него навике. 221. Некад је сваки човек за себе био цела жива књига. Прогресом! човек све више постаје само мртво слово у књизи историје народа. свога и времена свога, добијајући вредности и смисла само у везњ с другим људима. И све те поједине књиге живота појединих племена,.. народа и времена све више само постају само поједине главе у великој књизи судбине људске — у књизи историје човечанства.

ИСТОРИЈА СЛОВЕНО-СРБА НАПИСАО Тријандафило Дука из Костура у Маћедонији 1807 год. ПРЕВБО Диш. Алексијевић Колико је српска револуција 1804 год. узбудила и одушевилаЈ духове свих народа на Балканском Полуострву, сведочи и ова књижица. коју се нашао побуђен да напиШе један обичан еснаФЛ ,иј,а. којдј.е живеоЈ