Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

387

у Земуну а био родом Грк из Маћедоније. Осим тога што она маниФестује и одушевљење балканских хришћана, она је важна и драгодена још и с тога што је ова књига првн и најстарији иисмен докуменат револуције, и одјек јека тополскога. Родила се 1804 г. и расла с њом до 1807 пажљиво пратећи ток и исход крвавог ограгаја, те према томе ова је књижида и неоспоран оригинал и сигуран извор за све догађаје што су се развијали тада у ШумадиЈИ. Стил и дикција књиге је наивна, искрена изјава субјективног осећања оних доброћудних људи у које спада и овај писац. Преводећи ту књигу ја нисам навалице улепшавао нити мењао поједине речи и облике израза, да би књизи сачувао њену оригиналност. Карактеристично је да писац није своје дело посветио Врховном Вожду кога иначе глориФикује, него Ичкоглији. То је учинио сигурно зато што му је Ичкоглија био лично познат, или што је, судећи по дивљењу које указује Карађорђу, сматрао га као једну неприступну величину па се задовољавао да му се из далека диви као неком светлом метеору. Сматрајући пак да би штета и зазор било за нашу књижевност и иеторију, и неоправдана немарност да не зна за ирви писмен глас и акт херојске револуције, превео сам то дело, а посвета Ичкоглији овако гласи: Благородном госиодару и господину Петру Ичкоглији, сердару и базирђанбагии, мој братски иоздрав и од Еога среКа и здравље. Усудивши се да пишем ову историју Словено-Срба, ја сам то учинио не зато што ми је то позив, нити намера да се славим или ти да се сравним са историјописцима по позиву, него само што ме озарила жарка жеља и наклоност према нашем хришћанском роду. Размишљајући пак коме би је достојно посветио, нађох за умесно да ником другом осим Вашем, мени драгом благородству, који нисте престали непрекидно од самог почетка показивати жарку ревност за онште добро Србије. Ко би други, племенити господару, изложио свој живот један и двапут да пређе кроз цео непријатељски и опасни простор Турске, и да се без стрепње појави у престоници пред високим довлетом? Заиста нико други осим Вашега благородства, и ако оскудна Србија није Вам могла пружити она средства која су неопходна потреба за престоницу, осим путнога трошка само. Па при свем том ауторитет Ваше личности успе да склони на пристанак Внсоку Порту у свима захтевима Србије и да Вам у исто време придружи своје чиновнике да се приведе крају општекорисни мир, што је у опште познато. Коме није познато да кад оно Срби не беху с раскида платити царски данак, Ви нађосте начина да цар опрости не само прошасти