Просветни гласник

388

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

данак, него пристаде да иоклони иданакјош за једну годину? Коме нијо иознато да тиме што доведосте дарског мохасила (намесника), нарочито одакшасте предају самога Београда ? Да не би дакле понављао познате ствари и показао се као да ласкам, остављам многе похваде које с правом Вашем благородству доликују. Међутим не смем да се усудим замолити Вас да благонаклоно и пажљиво примите овај мали и непотпун дар мога труда који Вам подносим, задржавајући ме на свагда у Вашој благонаклоној милости као и пређе, да би био и за живота се звао Ваш понизни слуга 22 иарта 1807 год. Тријандафило Дука у ЗомунЈ г . из Костура. Провиђење Божје. Устанак на дахије. Нек је слава Богу и велика благодарност што је и нас поред других удостојио да видимо и понизним срцем да славимо оно што се дешава у срцу Србије. Нас — велим — хришћане, презрене и расуте од рода турскога. А шта ли се не догоди у овој области? И робови да су били, опет би уживали некакву слободу. Много лета и година трпели су они од лсећих дахија и спахија који нису ни од чега ирезали, од Фочоглије, Аганлпје и Кучук-Алије муке, какве не верујем да се игде икада догодиле. Иоследњи и четврти чијег се имена једва сетих, звао се Мула-Јусуф. Он се угледао на остале, велике и мале, — а сви пород ђавољи, — па је по селима чинио такве покоре, да је дотерао народ да цепти нред њима. Ђаво, њихов вођ, толико је надарио ове авети на зло да су одводили и жене и девојке и младе из наручја њихових мужева. Имање им грабили без икаквог зазора а тешко грбини онога који би се усудио да заиште зараду своју. Невољник је морао да зној своје сиротиње носи на ноге кућама ових наса, да нахране штенце своје и кују своју. И све су горко и чемерно сиосили, али не могући да изађу на селамет, почеше шапутати докле ће дотерати ако се и даље пЈСте бездушиом ћеа>у Агарјана. За Србо више не беше живота нити друге надежде осим великог, милостивог провиђења Божјег да им се •смилује, да их спасе сверепих мучитеља. А Бог милостиви није био спор да им опипљиво покаже чудо своје. Не одоцни, и стиже да, помогне, да понизи охоле, а на поништене да се смилује. 0 милостви Боже, ти никог не напушташ! Сваком, био он добар или рђав, подједнако судиш. А ја се чудих и колебах гледајући оиај покор и друге запиткивах: зашто мати увек нази кад се 7 ЈУ Т РУ пробуди дете да надоји, а овде промисао Божји никако да сустигне и на време Србе спомогне? Али један ми одговари: боље је да ћутим, да о суду Божјем ништа не говорим. Зато се ја опет враћам на ствар.