Просветни гласник

наука ii наставд

415

радње, ну деца не треба још ни да знају, како се те радње зову. Катонова изрека: „Знај ствар, реч ће сама доћи" овде има врло велико значење. Јер кад деда знају бројне односе ствари, лако могу то своје знање укалупити у говорне и методичке калупе, а односи бројни вазда ће остати исти. У говору и бројању овде је главно пазити да именице кад уз њих дођу бројеви добивају наставке падежа у коме су. Свршетком горњега свршен је и програм прнправнога разреда; деца ће разумети даљу наставу, и знаће се говором послужити у разним приликама и у школи, и с друговима, и с укућанима. А ако што ие знају — а тога ће с развитком свести бивати и више и мање — знају којим начином могу дознати, тј. иитати нас, старије ђаке и све оне којн знају српски добро знају. Рекох, да ће онога што српски не знају бивати и „више и мање", а то се има овако разумети: развијенија свест захтева много више говор за средство, с тога ће деца осећати да говор још имају учити, дотле, докле се њиме не послуже у кругу оних мисли које ће се развијати у духу њихном. А тако ће пак остајати све мање и мање онога што говором српским неће моћи исказати већ ће се послужити својрш матерњим. — И на овом месту нека је напоменуто наставницима: да је за осуду кад се језик у овом и осталим разредима изучава само у толико, колико да се деца кроз школу провуку! Рад наш мора бити обилатији, циљеви морају бити идеални!... Кад је програм свршен треба га унакрсно поновити, а у том нам опет може помоћи и узајмично учење и испитивање између самих приправника, или између њих и старијих. Почетком нове школске године приправници се уписују I разред под истим условима као и остали нрваци оних школа где се потпуно српски говори. Опште напомеие за изучавање говора. Није без разлога што Алфонзо Ескирос каже: „Учити дете врло је лак посао, али је мука дати му начин и жељу да се оно учи само собом." И заиста, ако је игде потребно развити вољу за учењем да деца сама осете потребу учења, то је потребно у школама у којима има приправника. Целокупна насгава и рад наш мора ићи у правцу, којим ће деца долазити до свестранијег разумевања говора. Како је служење говором највеће средство да се он брзо изучи, то морамо које разлозима које забранама склонити децу док у школи и ван ње само српски међу собом говоре, а по могућству и с родитељима и осталим укућанима. Увек наставнвк може старијим ђацима изнети за то довољно разлога. Много греше наставници који онако на дохват изричу забране да не говоре својим говором, а старијој деци и њиховим родитељима не износе за то разлоге. Таквим поступцима се само проФанишу забране, што све ноткопава ауторитет учитељу. А кад се свима њима 28*