Просветни гласник

426

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ма које Доситејеве књиге. Па зашто је дата иетина књиге Доситеју кад се није ни једна његова књига научно и детаљно приказала ? Г. Скерлић зове Доситеја и „центрадном личношћу«, на ипак зато у овој се књизи детаљно приказују дела Рајића, ОрФелина и других, а ни једно Доситејево. Како да се разуме овај поступак г. Скерлића ? Шта вреди за науку ова оиширна реч о Доситеју без ма какве анализе и коментара његових књига и рукоаиса?! Наравно, — кад није бидо нових детаља, добнвених комнаративном анадизом Доситејевих деда, и оних која му беху угдед у писању — није се могао напнсати ни овај „Општи погдед" са новим мислима ко.је ће се сад први пут чути о дедима Доситејевим. То ће мо ноказати са некодико парадедних навода. На пр., овде г. Скердић каже: да је Доситеј „од оних људи који стварају еаоху, и остају као путовође дедог једног народа. Нови духовни и књижевни живот у сриском народу несумњиво од њега, иотиче и . А то Је овако речено у ,Просв. гд." од 1904 год. ... јер таквог иисца добисмо у Доситеју, чији фидософски дух и књижевни таденат даде нашој новој књизи у 18 веку еиохалан значај за све. гране новог живота и . Даље г. Скердић вели: „Доситеј гледа у народним обичајима доказе наше заостадости, трагове нагиег варварства и хоће неповратно да их уништи „Доситеј истиче науку и оиште човечанску просвету као извор мудрости... Његово дедо има у првом реду арактичан и утилитаран карактер... Доситеј је просвећени западњак и хоће да српски народ ирихвати културу заиадних народа... Доситеј тражи што је саобразно здравом разуму " А у „Просв. гд.": „Једна од гдавних идеја мислидаца 18 в. беше, да се право образовање и опште бдагостање свију људи може остварити, ако се, пре свега, одбаце дотадашње традиције... и да се у будуће, у суђењу о цедокупном кудтурном прогресу, узме као норма разлог обичног и слободног разума... да се цедокупан живот развија по принципима науке и философије... Зато се у 18 в. онако безобзирно ударидо ца државно устројство, народну традицију и народне обичаје за које се држало да су облици средњевековног варварског живота... Једна од најважнијих карактеристика 18 в. јесте тежња ди се учи само оно што је корисно и арактично. — — — Тек Доситеј могаше приказати цеду слику великог иреображаја на Заиаду , додајући томе и своју духовиту оцену о цркви и народним обичајима". Г. Скердић: Ћ он ирокламује да вера не оиредељује народност и да су Срби и катодици и мусдимани". У „Просв, гдаснику": „Казујући у депим а често и духовитим анегдотама оне ништавне раздоге због којих се Срби сатираху, будуКи разних вера, Доситеј је тиме, тако рећи, из мртвих иодигао идеју народног јединства ". — Мисдимо да је оводико довољно у име доказа, еда би ее видело, да ни главне идеје у „Оагитем аогледу" нису нове.