Просветни гласник

наука ii ластава

477

2. строфа

I I А—ј=ч1 ј

т

т

"Р-

вне - гда во - зва - тн

кђ те

У - с.ш - ши ма

Го

спо

ди.

Ове строФе, по именима нота научене претходно без текста, напамет, примењују се на стихире осмогласника, а ове су већ на сваки начин све и стављене па ноте, по овој системи. Стихире, које нису стављене на ноте, већ се певају из разних црквених књига, — минеја и др., — певају се опет по томе истоме реду строФа, који се већ зна напамет. Што се тиче места, где се стаје, на којима почињу и завршују се поједине строФе (речи и реченица које долазе под једну строфу), — она су по минеју и др. црквеним књигама, по којима се пева, обележена пдајвазом попречним цртама, свуда — за све цркве и манастире подједнако. На тај начин певање је: и једнообразно, и разборито и лепо. Хоровође морају знати напамет да свирају на клавиру (хармониуму) све гдасове са пуном хармонијом (у тесном расположењу), а певачи морају знати све медодије да певају напамет, свих гдасова, по утврђеноме реду строФа. При полагању испита за хоровође, овима се стави црквена књига на клавир, без нота, само са обележеним местима застајивања, и они морају пред испитачима да певају стихире из тих књига и да у исто време свирају то пуном хармонијом. Дакле —- морају знати тачно и каква хармонија под какву строФу долази. Певачи би морали знати само да певају по тој обележеној књизи без нота. Разуме се, где је хор у цркви, ту хоровођа чини претходно „спјевку" (пробу), па онда се пева у цркви. И то им је „кројење", али не — као у нас. Хорови певају све, и блажене и стихире, на литургији, јутрењи