Просветни гласник

478

просввтни гласник

и вечерњи. Нема „еол.0", изузимајући ако то каква уметничка композидија захтева. Рећи ће се, може бити, да наше дрквено певање не може тако да се уреди, да наше певање не трпи „читокв" (речитатив). Напротив, баш наше певање може и боље од руског да се уреди. И наше певање има певајућег читања, само што се оно врши неевесно, па по томе — више мање — и не лепо. Наше је певање више мелодично, ако местимице и мање црквено, и, кад би било разрађено, оно би и речитативе имало више певајуће, медодичне, па би и мање монотоно би.10 од руског, а и мање заморно за певаче него што је сада овако. Ево, на прим., и строФа, и поретка ових и речитатива, у нашем ирвом гласу, који овде доносим оригинално, како сам га учио у своје време у старој београдској богословији, не упуштајући се у редудирања, већ само да се види, и такав какав је, да има стро #а и речитатива, и ако овде мадих: Глас I (сриски)

^ к 5 м ф - а з«а 3 н м Ј® сЗ ®

1. стр. 5 |

? I! 6 р

се Ф ® 4 ** М м о

±

Го - спо - ди во - звахЂ кг> те - б'1; у-

2. строфа

9

*

СЈ

0

V

3 љ

4

Ш I

0

г

7 ГЈ

.

1

слјј - ши мл: у слн - ши ил Дељнвоје О. СТрОфб

V

|

$

§•

* -

%

* р

9

Г

Ј

№

V А

$

I 0

СПО

ди. Го - спо - дц