Просветни гласник

482

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

ЕТИЧКА 0БРА30ВНА ВРЕДНОСТ ПРИРОДНИХ НАУКА Проф. др. П. Мидау

Опште је позната ствар да науке не пружају само извесну количину знања, него да оне дају свима онима, који се озбиљно и ревносно одају њихову изучавању, и Формалних блага у изобнљу, догично мипгљење, подобност проматрања, естетичка уживања и моралло усавршење. Подвојеност у мишљењима влада само у погледу улоге, што је имају поједине научне гране за Формално образовање, нарочито пак у питању, у колико су оне погодне да стварају етичке вредности. Науке разликујемо као духовне и као природне науке. Прве обухватају језиковно-историјску област и религију, друге, у најширем обиму узете, све области природине, дакле и геограФију, астрономију и медидину. Математика, сједне стране као најапстрактнија наука о облику, мери и броју, с друге стране као нужна помоћна наука за остале, даље ФилосоФија, као наука о наукама, стоје само изван поменутих двеју области. За дуго су духовне науке биле искључиве господарице. С тога -им није потребно да нарочито доказују велику етичку вредност, коју садрже. Она је историјски утврђена. И данас, као и некада, врше велики узори историјски и лектира дивних дела књижевничких свој племенити утицај на млађане душе. Друкчије стоји ствар са природним наукама. Тек новије време их је истакло јаче на видик, услед силнога полета индустрије и технике. Ми ћемо сада испитати, да ли и оне садрже етичку образовну вредност, да ли су и оне кадре да замене у овом погледу т. зв. „етичке предмете", које су оне донекле и потиснуле. Сваки ће признати да је и сама природа својом моћном узвишеношћу, својом дивном лепотом кадра да изазове у човека расположења, која душу његову дохватају, потресају, оплемењују, само ако има у њега нешто мало примљивости за те утиске. У чему се састоји н. пр. драж путовања кроз дивне планинске пределе, преброђавања преко далеког мора, пролетњега јутра у буковој шуми, јесење вечери у цветној ливади или усамљене ноћи испод звезданог небесног свода? Ту утиче ирирода непосредно на наше естетично осећање. Ту њена лепота гради наше срце примљивијим за све што је добро. А величанственост мора, шуме, пољана, звезданог неба говоре нам и другим језиком: они нас принуђавају на поштовање према величини и моћи природиној, наморавају нас да укажемо скромније место своме личном Ја, које би и сувише радо свугде заузимало прво место. Понеке наше бриге изгледаће нам ситне према величанству природином, понека наша страховања претерана, и тако ћемо поцрпсти из чистог уживања у природи нову храброст и радост за живот. Нарочито ноћно звездано небо го-