Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

487

као и десцендентна теорија са данашњим. Пог-теди на свет обарају се научним истраживањем, јер су они исто тако иодложни општем природном развићу, као и свака људска научна грана. Па ни хргппћански логлед на свет није стабилан, већ се мења, као што можемо нознати на цепању веронсповести, као и на модерном развићу богосдовске науке. Мог.10 би се приметити да еволуција најзад мора довести до за•стоја, иошто се не може схватити напредно развиће до бесконачности. У таква дубља ФилосоФска иигања не можемо овде даље залазити. Али ваља ипак нагласити, да у носледњем реду сваки напредак, што се тичс развитка организма и етичког усавршавања, почива на природним узроцима, наиме иа животннм погодбама земљиним, које су све повољнпје. Ове пак ииају опет свој узрок у извесннм повољним козмичким одношајима, нарочито у ноступном хлађењу земљином. Ну ако хлађење толико напредује, да животни услови на земљи постану неповољни, онда ириродно не може бити даљег напредовања. За периодом напротка •следовала би периода назатка итд. С тога ће се добро учинити, кад се узнмају на око тако далеке перспективе, да се не претпоставља безу-слован напредак до бесконачности, већ нека врета периодичног колебања од напретка и назатка. Ну за нас је, према нашем бесконачно кратком животу, овако схватање без икакве практичне вредности. Оно може само задовољити нашу потребу за логичним тумачењем. За нас је стварни напредак дата чињеница и за неизмерна за нас времена, и само за њ имамо да се обазиремо при нашем погледу на жнвот и на свет. Из напред поменутог природњачког и еволуционистичког погледа на свет извиру по себи морална правила, којих се треба придржавати. Ми треба наиме да тежимо за тим, да свој живот ио могућству доведемо у склад са овим схватањем света, морамо тако мислити и делати да свагда држимо пред очима усавршавање у телесном, духовном и етичком погледу не само наше сопствено, већ и свих живих организама, нарочито пак човечанства. Против еволуционизма учињенаје замерка, да развиће собом обухвата одабирање, тако да су само најбољи позвани да суделују у истинском напретку човечанства, докле је међутим већина, велика већина осуђена на пропаст. Чињеница је тачна, али у сазнању •ове околности чини ми се да лежи веома јака морална покретна снага. Ми ћемо с тога тежити да се не убрајамо у оне, чији живот нротиче некорисно, већ у одабране људе. Песимизам није ни овде уместан. Ве& и истинско, озбиљно тежење за добрим чини наравствено дело, без обзира на то, колико смо се приближили циљу. Још један приговор: каже се .да еволуцнонизам никако и не познаје „умна" развића. Овде није, као .код идеалистичког схватања живота, пронисана норма апсолутног добра, као категорички имаератив. Како треба да се владамо у сумњивим слу^ајевима ? Али и сама тежња по себи је морално дело. И ако се не мол;е 33*