Просветни гласник

наука п настава

581

познато, ни у ком погледу неповољних ресултата; а.ш сада, кад га ваља поново увести, несумњиво ће нам бити од користи туђе искуство. На западу су, као што се зна, већ од дужега времена чињени огледи са коедукацијом, и нарочито се у том истичу Северна Америка и Немачка. Од немачких држава велико војводство Баденска уведа је коедукацију од пре неколико година; тога има и у суседној нам монархији, па и српска ведика гимназија у Сремским Карловцима почела је пуштати женску децу у своје ниже разреде. Ми смо у „Просветном Гласнику" за 1907. годину, св. за март (стр. 212 — 215), у белешци „Заједничко школовање мушке и женске деце" већ говорили о овој ствари; а у свесци за јуни исте године (стр. 428—429) под натписом „Коедукација у Баденској" саопштили смо тај покушај. Сад нам се даје пршшка, да се опет вратимо на ову ствар, јер стручни педагошки часописи говоре о баденском искуству поводом расирављава тога питања на лањском скупу баденскога филодошког друштва. Ну пре но што пређемо на ово излагање, најпре ћемо изнети стање заједничкога васпитања (коедукације) у Северној Америци, која је увек хат 1 сматрана као земља коедукације. То ћемо учинити по чланку: ,1Ле СететзсћаЛаеггЈећипд (сое&исаМоп) ш (1еп 8с1ш1еп с1ег Уегећн§<;еп 81аа1еп уоп Ког(1-Атепка", који је објавио др. Алберт Зиберт (ЗГеђег!) у МопакзсћгШ ?иг ћоћеге 8сћи1еп, св. за јануар о. г. (Берлин, Вајдман, стр. 13—26). Нисац је био проФесор у Северној Америци, те је тако имао могућности, да се сам увери о ономе што износи у својој расправи. Други део овога нашег излагања биће посвећен коедукацији у Баденској, као што рекосмо напред. I. Заједничко заспитање (соеДисаИоп) у школама СевероАмеричких Уједивених Држава. 1. Последњих година више пута је у Немачкој расправљано питање о заједничком васпитању мушке и женске деце. У већини случајева оно се препоручује као средство за сврху; оно треба да створи могућност да женска деца добију исто образовање као и мушкарци онде, где из економских разлога може бити само једна виша школа. Свуда иначе би се идеал девојачкога образовања потпуније извршио у нарочитим девојачким школама, као штоје у пруској школској реФорми. Присталице другога правца мисле, дазаједничко васпитање представља собом педагошке и социјалне вредности. Они хоће да измене општи школски систем и да скроз изведу заједничку просветни гласник, II књ., 7 св.. 1910. 39