Просветни гласник

580

просветни гласник

Заједничко шкодовање мушке и женске деце у Северној Америци и у Баденској.

Веома важно питање о вишем школовању женске деде није дефинитивно решено ни код нас као ни у другом образованом свету.. Свима нашим школеким људима добро је познато, кодика је невоља, нарочито у унутрашњости, због тога, како да се створи могућност, да женска деца добију веће образоваље но што се може добити у основној школи а које је тако потребно за наше време. Питање о уређењу средњих гакола за женску децу једпо је од оних школских питања, која се морају решитиу што краћем времену. Један начин за решење питања о вшием школовању женске деце јесте пуштање женских у мушке средње школе: заједничко школовање мушке и асенске деце или тако звана коедукација. Ово питање било је код нас тако рећи регаено и то на особит начин. Еад је први родитељ зажелео да му се ћерка школује у гимназији, није се нашло разлога, да се овоме стане на пут, и тако је пре двадесет седам година, колико је нама познато, изишао из мушке гимназије први женски матурант, за којим су дошли после и други, па су ове приправнице без сметња примане и у Велику Школу. Тако је и сада, што се тиче школовања женскиња на Университету, али није тако у средњим школама. Закон о средњим школама од 1898. године забрањује школовање женске деце у мушким средњим школама а предвиђа само једну женску гимназију у Веограду. Ми сада имамо ту женску гимназију, али је она са.мо по вишим разредима гимназија, а за ниже разреде — а то је она велика маса женске деце, којој је потребно више школовање — остало је по старом: виша женска школа. Какво је стање овим створено, није потребно, мислимо, овде нарочиго истицати. Да кажемо само ово: велика већина градова у унутрашњости остала је и даље без могућности да своју женску децу даље школује. Приватне школе су само помоћ у невољи. Држава је дужна водити рачуна о потребама свих својих: грађана, — у овом случају о могућности за више школовање и женскога подмлатка. Изменом Закона о средњим школама хоће се да се овоме изиђе на сусрет, па су спремљеним предлогом обухваћене и мушке и женске средње школе; а што се специјално тиче заједничког школовања, оно се предвиђа за нижи течај. Из овога је јасно, да су за иравилно решење питања добро дошла искуства и огледи чињени код народа, који су не само бројем већ и просветом и културом надмоћнији. Заједничко школовање мушке и женске деце, доклегаје било код нас, није показало, колико је нам.г.