Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

583

јеви показују, да је у свима крајевима и у свима друштвеннм круговима у земљи призната потреба васпитааа женске младеж.и као и мушке и да је њему поклоњено довољно бриге. Да ли бројној надмоћности одговара тако исто изречна тенденција јавности и педагошких кругова за заједничко васнитање као педаг о шк о - социј адни принци п ? Или су овде протежнија Финанеиска и а дмини с тр ати в на питања? Јоеу ли заједничке жколе само помоћ у невољи? Из извештаја комисара за наставу не види се нросечни број иосећивања америчких основних школа. Али по општнн статистичким иодацима може се међутим закључити, да школовање од прилике 50 од сто од свих ученика основних школа америчких или не би било никако могућно или само са знатно већим Финансиским жртвама, кад би школе биле подвојене. Пре свега треба узети у обзир, да у Уједињеним Државама број учитељица четири пута надмаша број учитеља. Од целокупног броја 480 000 су 377 000 учитељица а 104 000 учитеља (79,3: 21,7). Недовољан број учитеља упућу.је их дакле на заједничко васпитање. Јавност се са овим стањем измирида, па је и заједничко васиитање стекло много пријатеља нарочито код женскога света, и то у толико више, што је настава у последњим генерацијама постала у многоме боља. Још више но код основних школа већина градова уиућена је на заједничко школовање у вишим ш колама, ако хоће да женској деци даду онако образовање као и мушкарцима. Године 1906—07 било је у Уједињеним Државама округло 8900 виших народних школа, у које је ишло 726 000 ученика и ученица. Од ових заједничких ученика ишло је 406 000 — дакле више од половине —• у 8160 школа, које су биле у местима са мање од 8000 становника. Оне су имале просечно 50 ученика, док су од прилике 740 гпкола у градовима са преко 8000 становника имале просечно 455 ученика. Од целокупног броја ученика (726 000) било је 420 000 девојчица а 306 000 дечака. Одмах се види да би код школа прве групе и код једног дела друге групе било немогућно или би се веома отежало давање подједнаког вишег образовања дечацима и девојчицама, кад би се укинуло заједничко васпитање. Од747 школа било је око 500 у средњимградовима, где би отварање нарочитих девојачких школа значило знатно Финансиско оптерећење за онштину. Њухевн, град од 150 000 становника, има само једну заједничку школу, а и већа места нерадо се, из Финансиских разлога, одлучују на раздвајање већих завода. Чак и велики градови често допуштају да њихове школе нарасту до система од 1000, 1500, 2000 ученика. Од прилике 6 / 7 свих заједничких ученика иду у више школе, код којих је Финансиско питање било прећутни али важан Фактор за увођење заједничког 39*