Просветни гласник

584

ИРОСВЕТНИ ГЛАСННК

васпитања. Само велики градовп су у стаау да се одлучују за и.ш против заједиичке школе без обзира на иитање о њихову издржавању. При том се показује, да у Чикагу, Кливланду, Сан Франциску — дакле на з а п ад у — прегеже з ај едни чк и о б ли к; а код великих градова на истоку или је већином — као у Њујорку, Бруклину и Боалтимору или је једино п о д в о ј е н и о б л и к, — као у ФиладелФији и Њу Орлеану. Бостон са 7 и 7 школа обе врсте оставља питање иерешено. Од већега је значаја и код виших школа број наставника. Најопштији статистички податак — 16 700 наставника а 18 700 наставница, — као да обележава нормалне односе. Али нема података о по- "• дели по струкама. Међутим је тачно, да је један део, као „ МапиаI Тгалпгпд " (од прилике: ручнн рад), трговачки лредмети, Физика, хемија, природне науке, или потиуно или већином у рукама учитеља, док су језици домена женскиња. И овде дакле потреба говори у првом реду за заједничку школу. После бројева нека даду реч и ауторитети. Ко има првенство, — приватни и задужбински университети и „соИедез" на истоку, „асаАетгез " и оне више школе које су остало при подвојеном васпитању, или университети у занадним државама и градске школе, што су се одлучили за увођење заједничкога васнитања? Присталице заједничкога облика наслањају се на ауторитет западних држава. Оне су имале одрешене руке, кад су стварале државне и градске установе, оне нису — као „консервативна" Нова Инглеска — биле спречене традицијама, оне су могле учити од свих и завести оно што је најбоље и најподесније. Државе Нове Инглеске са своје стране осећају се насирам запада надмоћније као носитељке старије, нрве американске културе. По њихову мишљењу запад је својим јаким и брзим успесима, до којих је често долазио без муке, постао оптимистичан у оцени својих установа и радова. По објективном упоређењу мора се иризнати, да је запад у области практичног и природног васпитања за кратко време учинио велике напретке. Већина његових университета својим характером као велике школе за народ донела је велике користи земљорадничком и индустриском становништву. Поврх тога су университети у Мичигену, Уисконсину и Чикагу, Берклију и СтенФорду у КалиФорнији показали и научних радова у области примењених наука. Али као културна средишта, као творци специФично американске културе не могу се западни университети и „ еоИедез" мерити са источнима. Стара седишта образовања на истоку имала су одсудан утицај на духовни и социјални живот многих генерација американске младежи и тако американском народу стално давали характер. Хервард, Јел и Принстон створили су један одређени тип здраве мушке младежи. Они су васпи-