Просветни гласник
наука и настава
585
талишта националнога значаја. Исто тако имају Сједињене Државс својим девојачким „ соПедез " да захвале за нарочиту женску културу, у којој је спојена неусиљеност и самокултура, природност и фино умно образовање. Ако се узме збир кудтурних и духовних образовних вредности, које представљају с једне стране Хервард, Јел и Принстон а с друге стране Уелсли, Брин Маур, Уесер и Смис, свакојако се ни један Американац неће устезати, да призна надмоћност ових. — Од три друга велика источна университета Џон Хопкинс у Боалтимору и Кодумбија у Њујорку имају само студенте у свом „соИеде "; њујоршки градски университет има заједничко васпитање; градски ^соПеде" прима само »ђоуз". Свакојако је Факат, да у области вишега школовања они родитељи, ко .ји су у положају да на своје синове и кћери чине веће издатке, у већини воле одвојене школе; — док су градови'и западне државе, који не наплаћују школарину, из Финансиских и административних разлога већином упућени на заједничко васпитање.. 2. Да заједничко васпитање није уведено због својих нарочитих педагошких и социЈалних вредности, ноказује извештај комисара за наставу 1904. године: „Оно (т.ј. заједничко васпитање) чини утисак на све странце, који проучавају наше установе; и поглавито њиховнм признањем дошли смо до тога, да познамо значај, који оно има као Фактор нашега социјалног живота". Ова изјава потврђује се историским развитком, из кога се несумњиво види, да је увођење заједничкога васпитања било једнима помоћ у невољи а другима недагошки беспрекорно средство за сврху. Никоме није падало на памет, да овој уредби придаје какву особиту вредност. Роз1 Јаскнп је теорија пронашла добре стране уведеног облика васпитања и од невоље је начинила врлину 1 . У више школе женска су деца пуштена у средњој трећини а у „соИедез " у иоследњој трећини прошлога века. За то су били исги разлози, који су у Немачкој учинили потребним увођење таквога образовања за девојке и жене: отпадање домаћега радазбог растења имућности и због увећавања Фабричке радиности, — повећавање умнога интересовања женскога света и породичнога круга, — потреба за младе
1 0 томе вели др. Т. Лесинг, из Дрезде, у белгиском часопису Млпегуа (сн. за апр. о. г.) ово: Нека се не мисди, да су Амерпканци коедукацију и друге недагошке реформе увели из цринципа и носле свесног размпшљања, као што се данас то тражи у Немачкој нарочито од стране женског покрета. Ове реФорме су извршене из порребе, али је при том добивено искуство, да је заједничка настава изванредно корисна за оба пола, те је тако на послетку постало евесним педагошким принципом оно што је етворено из случајне потробе.