Просветни гласник

588

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

време за развитак полова, — допусти заједнички рад. За године између ова два доба природа их упућује засебним путовима. Тако ће бити добро и за васпитање, да се држи природе и да дечаке и девојчице слободно остави њихову развитку и дружењу са својом врстом. ИнаФизиолошком пољу има идашња, које је исказао проФесор Хал у својој књизи „ЛЛо1езсепсе и . Он мисди, да се при заједничком васпитању ни о мушкој ни о женској деди не води довољно обзира нити се на њих врше потребни утицаји. Даља је опасност, што језик и навике мушкараца остављају утисак на женеким, те оне место женских идеала добијају мушке. На другој страни васпитање губи мушки характер, који је потребан баш за младићско доба. Одсудне плашње суу битној различности оба лола на умном и душевном пољу и у различном времену њихова развијања. Кад од 12. године па до нормалног физиолошког и психолошког развитка код девоЈке има шест а код мдадића осам до десет година, онда мора на свакој тачки времена између ових граница бити тако различна душевна и умна диспозиција, подобност примања и подобност репродукције, да неће бити оправдано заједничко васпитање њихово. На социјадном пољу нарочито се истиче повољан утицај заједничкога васпитања на доцнији живот и на живот изван школе. Извештај комисара на наставе за 1904. обраћа пажњу на ведики значај г које оно има за привредне и друштвене односе у доцнијим годинама. Дружење мушке и женске мдадежи даје им ведики број заједничких интереса. У том је највећа корист од заједничког васпитања. Правично је напоменути, да су унутарњи такт и пажња наспрам жена и девојака нешто опште и тппско код мушке мдадежи и о упште код Американца. На педагошком пољу такође је много говорено за заједничко васпитање и против њега. Кад се ствар објективно одмери, као да на чисто васпитном пољу више мотива говоре за но против, док на пољу наставе — ирема немачком схватању — има важних замерака. Особито на мушку младеж има доброг утицаја дружење са женскињем. То исто важи уопште и за мдаде девојке; ади се ипак овде често нагдашава нестајање онога што је специФично женско. За то је у узајамним обзирима оба пола важан педагошки Фактор. — Више пута је исказивано страховање, да мушка мдадеж под утицајем наставница и девојака не изгуби што од свога мушког характера; ади за садашњу генерацију као да нема те опасности. Праве сметње на пољу наставе показују се због заједничкога васпитања. Блажа употреба васпитних средстава, која је потребна за женску децу, често има код мушкараца неочекивано дејство. II међу њима имаде ведики број умно живахних и иначе одличних „ђоуз" ; али је општа тужба на недовољну марљивост и неинтересовање код већине.