Просветни гласник
НАУКА И НАСТАВА
587
у Уједињении Државама на реду Је питање о ревизији заједничкога васпитања. Ресудтати нове организације шкодских врста имају се очекивати. 3. При расправљању питања о заједничком васпитању нарочита се вредност полаже на његову морадну страну. У Уједињеним Државама већина родитеља и васпитача прииисује му у том повољан утидај. Неколики школски надзорниди у држави Уисконсин, који су имади посда како са приватним мушким школама тако и са јавним заједничким школама, мисле да према свом искуству могу потврдити, да је код последњих чистија „тога1 аШозрћеге". Један угледан американски васпитач овако исказује своје мишљење о том: „Ја сам видео добротворно дејство заједничкога васнитања код моје деце. Они се безазлено и неусиљено друже са својим пријатељима и пријатељицама из „Шдк 8сЈгоо1" и „соИеде", одлазе им увече у њихове породице, а и они њих посећују у нашој кући". На примедбу, да су овде важни пре други утицаји, родитељска кућа, клима, мали захтеви школе, физички и психички рад у спорту, често и уздржавање од алкохола и никотина, — одговорио је: „Признајем то, — ја бих још рекао, да отнадање преоптерећености умним радом насупрот утиче употреби живчане снаге и живчаном надражају; али главни је Фактор коедукација, она уопште утиче у повољном смислу на дружење младежи". Ово повољно схватање је претежно. С друге стране, у већиз! градовима чешће су родитељи и васиитачи исказивали, да је каткад можда потребније чувати дечаке него девојке од неповољних утицаја. Један врло угледан американски васпитач изражава се од прилике у овом смислу: Зацело се могу од заједничкога васпитања под иормалним погодбама имати велике моралне и содијалне користи, ако је оно природно и неусиљено настављање дружења младежи у породици и друштвеним круговима. Претпоставка. је за то, да се кругови који су у питању познају и да су подједнаки по својој моралној и социјалној структури, — као што је случај у мањим и средњим градовима Нове Инглеске и у многим западним државама. У великим. градовима не могу се због сталног померања . сдојева становништва иревидети морални квалитет породица и утицајпе СФсре, из којих долази овај млади свет. Из ових обзира баш „гоеП-^о-Љо-ГатШез", — нородице, код којих се може нретпоставити имућност и разумевање за васпитање, — особито у великим градовима, шаљу своје синове и кћери у одвојене школе. У посдедње време нарочито у Новој Инглеској може се опазити све већа тежња, да се но наступању пубертета одвоје мушка и женска деца, па да се тек са „ розГдгаЛиа1;е гоогк", — кад прође критично