Просветни гласник

736

ЛРОСВВТНИ ГЛАСНЦК

Ступан.

1

2

3

4

5

Укупно

Мање вредне

Обдигатне Религиозне Патри- ј отске

т ?ег. &ег.

100

9 2

22 7

■ 8 5

9 2

II §е1}.

»

9

5

5

Т1Т 8ег ' ш 8СТ..

»

10 7

29 3

6 6

6 !

IV ^ ?еТ).

8

31 12

П 5

8

V ^ ег «еТ). 4

11 24

24

VI ^ећ.

Ј,

6

19

Ако се упореди однос бројева песме означене са „мање вредна", онда се добија ова сразмера,: 100: !? = 100:8. И овде се нарочито истиче утицај школе. Али опет школа не сме бити одговорна за дата у рубрици 2., дакле за песме „мање вредне", овде делају и други утицаји; а од песама од потпуне вредности једва да пада на кућу 1%, тако је .јака сила школина; нарочито то доказује рубрика В. где од 100 песама 15% Ч облигатне песме, чији је текст у пола патриотске садржине и носи према томе заношљиве мелодије. Значајно је то, да девојке нису ниједан једини пут натриотску песму означили за омиљену. А сасвим друкчије то стоји са песмама световнорелигиозно садржине. Овде дечаци стоје према девојкама у односу 6:14; док 6% дечака означили религиозну песму за омиљену, дотле девојака беше 14°/ 0 . Из овога је јасно, да се и с данашњим средствима постиже доста у правцу доброга и лепога, само кад се у том правцу утиче. Ако и стални утицаји престану, опажа се често страшна претежност противне литературе. Само где мисли и сва чула стоје под сталним утицајем племенитог васпитања може се уклонити такво делање. Прави уметнички смисао, право уметничко уживање јесте само у етичкој личности. То је додирна тачка етике и естетике. Омиљена књига. Што се тиче испитивања овога питања, у колико се оно односи на ђаке основне школе, мора се рачунати и с том околношћу, да се нонека деца не могу никако или врло мало да примакну књизи. Тек како да било Лобзин јо вршио огледе и нашао ове закључке: да деца воле највише књиге с баснама, што се јасно види и из изложене табеле. Из упоређења појединих рубрика види се, да