Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

735

области, као штојето овде случај, јер се не захтевају никакви ближи наводи, те се дете брзо докопа осећања одакшавања рекавши јест илине. Овде је потребно стављати иитања с обзиром на одређену песму, јер је сасвим близу памети, да се не учи радо свака песма. — Предња таблица јесте релативне вредности, али Л.обзин веди, да бројеви означавају процентну вредност, која је извучена из ведиког броја испитивања, те с тим не може изостати, да је понека погрешка сасвим елиминирана, а. друге опет сведене на најмању меру. Ова израчунавања треба да служе за основицу испитивања питања опште природе. Коју аесму највише волиш? — Да би испитао коју песму нарочито воле дечаци, а коју девојчице, он је допустио слободан избор како школских, тако и ваншколских, како између запамћених тако и међу прочитаних и чувених. Ђаци се упознају с песмом већим делом у школи саопштавањем, те се н>ен утицај осећа и у одговорима ове врсте. Песме је поделио у пет ступњева. Н.а крају изводи ове закључке: да се нарочито јасно истиче утицај наставе, тј. на.јвише има песама, које су саопштене наставом, а које нису од подједнаке вредности. Доста је незгодно саставити скалу према изабратим милим песмама у ступњевима старости, јер о укусу не треба дискутовати ни код естетички школованих људи, с тога Лобзцн разликује две групе, које означава изразима „вредне" и „мање вредне", а по садржини разликује две оделите врсте песама, на име разликује песме са јачим лирским и јачим еиским карактером. Нарочито се у почетку осећа јак утицај школе, а да ли је то зато, што сам начин испитивања у својим „зашто — зато" — има на себи нешто школскога, или зато, што је утицај родитељске куће незнатан, врло је тешко разликовати, као и то, колики је утицај школин. Њен се утицај нарочито јако осећа у одвраћању од штетне литературе. Не треба заборавити да и кућа и околина утиче рђаво у овоме правцу, те је остало да се само школа брани од таквог штетног утицаја. Само намерним утицањем на дете може се придобити да илеменито цени и нашу лирску књижевност, а да се опет имунизира до извесног степена од литерарног кварежа. Дете чешће долази у додир с оним лирским песмама које се певају, него с онима, које се не певају. На сваки начин да је избор лепих песама, у којима деца уживају богатији онде, где деца често долазе у дидир с песмом. Ако се дете одлучи при овоме за песме с облигатним текстом, то бива не због текста, већ због мелодије. У наредној табели изнео је Добзин, колико се њих интересовало на коме ступњу за песмом с облигатним текстом, с религиозним и патриотским карактером :