Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

647

таоцима без претходне спреме, који ће је читати више из куриозуна., ради оних романтичних пустоловина. Приповетка дакле претпоставља неко веће претходно знање од својпх читалаца. Ко хоће да је разуме, мора прилично знати историју Енглеске, ца у неколико и других држава тога времена; захтева и прилитао културноенциклопедијског знања (из религије, правосуђа и т. д.). Она претпоставља приличну дозу ишчитаности и критериума у публике, која уме да цени и суди компаративно. Ова књига не сме бити она, којом ће се тако рећи, започети и завршити лектира, као што је случај код сеоске деце, него напротив, књига за којом ће следовати многе друге овакве врсте. Не би ли то било наопако, кад би сеоска деца буквално схватајући добила овакве појмове о Енглеској у XVI веку, иа то после пренела и на данашљу, док је међу тим Енглеска, та колевка слободе и напретка, и у ранијим временима, компаративно узевши, боље стајала од свих осталих? Тек кад се сазна, да и у другии земљама тога времена не само није било боље него и горе, другим речима кад се изучи историја општа, биће ова књига добро дошла. Ми смо дакле мишљења да је ова књига добра, али да због претпостављања неке извесне ерудиције није за поклањање и сеоској деци. Она је на првом месту за ученике свих средњих школа, а може се допустити и за ученике-це IV разреда градских школа, претиостављајући да ће они продужити ако не учење, а оно ч;иање. Међутим могла би се препоручити за набавку за све школске и дечје књижнице и по селима, где би се под упутством учитељевим могла читати. Што се тиче превода, нпсмо у стању ништа поздраво рећи о његовој тачности. Превод није с енглеског, него с руског, а ту се треба двоструко уверавати. Сваким се преводом губи добра четвртина дражи оригиналових, а колико ли се тек губи преводом с превода? Преводилац нам није поднео ни руски превод, да бисмо се бар о другом уверили. Читајући пак превод добива се утисак да је превод доста добар, стил је доста лак и течан, премда има неких места, која изазивају сумњу у тачност. Него ми мислимо да у будуће, бар пред Главним Пеосветним Саветом треба да отпадну преводи с превода и то таквих класичних језика, као што је енглески, којега има доста велики број зиалаца међу интелигенцијом. То би се још могло признати за језике другога и трећега реда: шпански, португалски, скандинавске, турски и т. д. Језик је у главном добар, али има ситнијих грешака, које ће се свакако избећи у другом издању, ако га буде било. Главноме Просветном Савету 26 маја 1910 год. Захвални на поверењу: у Београду. Свет. М. Макеимовић, проФ., Миливоје Башић, проФесор III Беогр. Гимназије. Према овом реФерату Савет је дао мишљење: да се Краљ и просјак, од М. Твена. у преводу г. Мих. М. Стевановића, учитеља, може препоручити за ђачке и народне књижнице и за поклоне ученицима средњих школа и ученицима и ученицама IV разреда основних градских школа. Г.г. Максимовићу и Башићу одређено је на име награде за реферовање о овој књизи свега (40) четрдесет динара.