Просветни гласник

648

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

XV Сасдушан је писмени реФерат г.г. др. Душана Рајичића, ре<Ј>ерента за основну наставу; Миливоја Вашића, проФесора III београдске гимназије, и Петра Јосимовића, учитеља из Београда, о рукопису Упутство за предавање Сриског језика у приправном разреду наших утраквистичких школа, од г. СоФронија Симића, проФесора Женске Учитељске Школе у Крагујевцу, а затим је Савет, пошто су саслушане и усмене напомене г.'г. Рајичића и Башића о овоме рукопису, одлучио: да се реФерат врати г.г. реФерентима с молбом да се у реФерату обухвате и ове усмене напомене и да се тек по томе донесе деФинитивна одлука ио овоме реФерату. XVI Саслушан је писмени реФерат г.г. Љубомира Протића, управитеља Женске Учитељске Школе у Београду, и Миливоја Башића, нроФесора III београдске гимназије, о рукопису Здравље у песмама и причама, од г. Цветка Радојичића, учитеља из Ужица. Тај реФерат гласи: Г^лавном Просветном Савету Прочитали смо Здравље у песмама и цричама, које за школску омладину и народ приредио Цветко Радојичић, учитељ. Састављач вели да је ово „и по садржини и по склопу" новина у нашој дечјој књижевности, иа је молио да се овај састав преиоручи за поклањање ученицима основних и средњих школа о годишњем испиту и за школске књнжнице. Ми смо пажљиво разгледали цео рукопис, и нагали смо: 1. да је ово доиста новина, јер се песмом и причом уче деца да чувају своје здравље; 2. да ова новина не може иостићи циљ који је писац замишљао, јер се овим песмама и иричама не дају стварне поуке, него се мање више само фразира. 3. Само на стр. 59 има чланак од стручног лица: „Да будеш здрав и млад" (Др. Д. Поповић), али и овај је сумњиве вредности, да би се из њега могли ученици ноучити. Пре овог чланка имајош само један „Чувајте зубе" (стр. 40), којим се покушало да даде стварне поуке, али је израђен врло невешто. 4. Песме и ириче у књизи о здрављу могу послужити вииге као иодстицај за размишљање, или у неким случајевима, као конкретна потврда децп да ваља чувати тело и здравље, иначе да наступају рђаве последице. Само зато уносе се понеке такве ствари у читанке и списе за народ као што је лист Здравље. 5. Ну, иесме и приче, народне или уметничке, ради овог циља морају бити лепе. Међутим у овом саставу готово су све, особито песме, без вредности. То је лако рећи и унапред, кад наведемо неке писце, чији су састави ушли у овај рукопис. 6. Ево тих имена: Л. П, Љ. Р. Ивковић, М. Дач., Млађинац, М. К. Николић, Ж. Васић, Максимовић, — ћ., Вл. К., Влад. и Рад. и Др. Д. Поповић.