Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

065

где ее може опазити различност у иодобностима за поједине предмете код женске деце, то може наћи у истој мери и код мушкараца. А у неколиким случајима јасно се исказује, да се према досадашњим искуствима не може утврдити разлика у обдарености и интересовању мушке и женске деце". За реадке и грађанске школе вели се: „Подобност и интересовање за наставу исти су код женске и мушке деце, али се и наводи, да су женска деца мање обдарена него мушкарци. Једна школа напротив нема толзшо необдарених девојчица колико мушкараца. Марљивосг код женске деце нарочито се истиче. Где се у појединим предметима показала нека различност у обдарености — од прилике код половине реалака —, женска су деца боље подобна за језике и историске предмете а мање за математичко-природњачке предмете него мушкарци". Пада у очи, да реФеренат за више школе чак и не напомиње мање успехе женске деце из математике а да од прилике половина реалака то наводи. Овим се можда исказује оно што смо већ напоменули. Женска деца, која иду у потпуну школу, знају уопште од самога почетка, да морају нешто учинити, нарочито у вишим разредима: с тога желе дадобровољно постигну ону исту сврху, којој многи мушкарци теже само под притиском права што их тиме стичу. Радна енергија код женске деце биће дакде у потпуним школама мног в е ћ а н е г о кодмушкараца. Другачије је у реалкама. Многа женска деца иду у њих само с тога, да у опште иду у школу; не желе да стеку никаквих права, она им не требају за живот као мушкарцима и с тога врло често излазе из школе од 14 година или на скоро после тога. Није дакле чудо, што је у реалкама радна интесивност код женске деце мања но код мушкараца. Тако се од чести објашњава, што је извештај о реалкама мање повољан. А што се ова диФеренција понајпре показује код математике, не треба се ни томе чудити, јер ће једној обичној девојчици књижевне ствари бити занимљивије — у њима је више људскога живота — него математика и природне науке. Ресултат је дакле за потпуне школе сасвим повољан а за друге претежно повољан. ПроФесор Баумгартен истиче томе насупрот, да „само четири школе женској деци признају неку превагу у немачком изразу". Али како други реФеренат утврђује, да су од прилике у половини реалака женска деца боље обдарена за језике и историске предмете, а реалака има 26, овај навод показује се као врло једностран. Даље је проФесору Баумгартну значајно, „што 18 школа сложно потв РђУЈУ јасну инФериорноет женске деце с обзиром на математику и природне науке". Али је сумњиво, да ли то означава разлику у обдарености или је последица мање радне енергије код женске деце у шесторазредним школама или другачије приправне спреме женске деце. игосветни гддсник, II кн,., 8 св„ 1910. 45