Просветни гласник

664

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

реда: број женске деце остаје скоро сталан, а просечни број мушкараца опада скоро на трећину. Код женске деце опадање је од 31 на 28 а, код мушкараца од 57 на 21. Оно као да показује да женска деца сталлије прелазе тј. да су уопште боље ученице. Може се рећи, да је бројни материјал сувише мади, и то је тако; али ово су једина бројеви до којих се могло доћи. 4. Горња таблица показује, да је у појединим разредима број женске деце у потпуним школама у цедо.ј земљи знатно мањи него број мушкараца у једној јединој већој школи (изузимајући два најстарија разреда); ово нарочито важи за више разреде (IV до IX). Број женске деце у правим вишим школама је дакде скоро десет година остао сразмерно врло мади. Ако би из ових бројева ваљало извести закључак, он може бити само тај, да се за ово мало женске деце не могу оснивати нарочита одељења (ЗШсИепашШ^еп) у вишим женским школама или нарочите потпуне школе. Па ипак баденски филодози веле у својој резодуцији, „да више женске шкоде добију подесно проширење", а свих десет виших женских школа „захтевају даље преуређење и даље проширење више женске школе и њеног наставног плана" (а једна врста таквога проширења мораће наравно бити т. зв. б^исИешт^аН,"). И даље: кад је у Баденској, где се женска деца тако либерално пуштају у мушке школе, број женске деце у потпуним школама остао тако мали, може се с основом очекивати, да би тако бидо и у остадој Немачкој, кад би им се отвориде мушке шкоде, дакде наваде не би било. Према овоме, за. више школовање женске мдадежи, поред нарочитих школа (8кнПепапз1;а11;еп), које су потпуно на свом месту у ведиким градовима, потребно је још .једно средство, и то баш пуштање женске деце у више школе за мушку децу. Тада се заједничка настава V мањим градовима неће дуже означавати као помоћ у невољи већ као неизбежпо и незаменљиво уређење, ади којим ће се свакојако користити само најобдаренија женска деца, тј. таква, коју шкода мора највише желети и чије се образовање најбоље награђује. II. Сад ,да изнесемо најважније о искуствима са заједничком наставом из извештаја заједно са речима реФерената и са закључцима проФ. др. Баумгартна. 1. 0 обдарености. РеФеренат за вишу наставу веди: У одговарању на ово питање „неколико пута се наглашава то, да. је већина женске деце, која се сад налазе у мушким шкодама, пробрана и понајвише су из социјално виших слојева но већина мушкараца у истом разреду. Овим се објашњава то, што су женска деца показадау појединим предметима бољи успех но мушкарци, а што се и иначе спомиње без навођења узрока. У ведикој већини одговора не признаје се оддучна раздика у обдарености и објашњава се, да се онде