Просветни гласник

674

просветни гласник

чем се на завршетку нарочито истиче напомена, да коедукација може имати иовољан утицај и на наставнике утолико, што убдажава „оштро понашање" и „јаке испаде темперамента". Под натиисом „2иг Гга§е <1ег КоеЛикаИоп" саопштен је у 2еНзсћгНЧ 1'иг РћИо8орћ1е ипс! Рас1а§о§1к (св. за јануар о. г стр. 167—169), мшпљење тајног саветника др. Вингерата из Штрасбурга, које је он објавио у „81габзћиг§ег Роз^". Ту се у гдавном вели ово. Према извештају о целокупном ресултату коедукације у Баденској, како је он утврђен на скупу у Констанцу и за тим објављен, већина наставника баденских гимназија и реалака као да стоји још на гледишту старијих педагога, као Залцмана, Денцла, Хорниша, Шписа и др., које су гледиште многи новији потпуно напустили, као н. пр. Ра.јн у Јени, или заузимају средину, као Минх у Берлину. Др. Рајн, нроФесор педагогике на универзитету у Јени, у свом делу од две свеске посветио је овом предмету скоро цео табак и између осталога овако мисли: „Не само дечји живот добиће при заједничком васпитању у кући и школи, већ и живот васпитача и васпитачица. Наставничка колегија, која наравно мора свуда бити састављена од наставника и наставница, и на ссби ће осетити утицај својих измешаних васпитаника. Целокупни тон, који влада у школи, постаће финији, хуманији. Строгост и суровост, много хваљена одсечност, којаје са војног вежбалишта продрда и у наше школе, мораће удружена са благошћу, изгубити од своје оштриие, али ауторитет неће страдати". Показујући се потпуно као убеђени присталица коедукације, он напослеткувели: „Пре свега место скупога, непотребнога оснивања женских гимназија ваља отварањем мушких гимназија женској деци, која хоће да се спремају за студију, дати најбољу нрилику за образовање. Свакојако се за то претпоставља, да се такве гимназије држе наставнога плана ре .Формних шкода, јер се ипак скдоност и нодобност за више студије може познати тек у старијем узрасту. Ово исто вреди и за више реалке и реалне гимназије, које илају иста права на више студије". У вези са овим да напоменемо — што је, како се чини, у ведикој јавности још мадо иознато — да је и први међународни конгрес за шкодску хигијену, који је држан о Ускрсу 1904, из педагошких, социјалних, етичких па и економских раздога нрепоручио заједничко васиитање мушке и женске деце и то по ФранкФуртском реФормном плану. Ади, може неко рећи, сад имамо поуздана извешћа о ресултатима коедукације у Баденској. Као што је г-ђа Маријана Веберова (из ХаЈделберга) јавно саопштила на конгресу о женским питањима у Касду 1907, тада су од 20 директора средњих шкода у Баденској добивена мишљења о дота д ањем току експеримента и од ових мишљења само ,је једно бидо неповољно и то мншљење новога манхајм-