Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

675

ског директора гимназије, који лично није имао никаквих искусгава. А док су друга два била неодлучна, свих 17 осталих гласила су изванредно повољно. И Р ај н саопштава у свом делу, да је са званичне стране свакојако од самога баденскога главног просветног савета, овако извештен: „Успех је уопште повољан. Женска деца не изостају од мушкараца. Наставници су потпуно злдовољни васпитним утицајима заједничке наставе. Где и женска деца иду у реалке, тоје на корист ових школа, јер женска деца дају пример сталне марљивости". Па како је према овим баденско филолошко друштво могло доћи на то, да се огласи као непријатељ коедукацији и да је допушта само као помоћ у невољи или уопште као изузетак, не може се при најбољој вољи увидети. У по нечем извештај чини ипак сувише доктринаран и субјективно обојен утисак. Како могу бапГженска деца учинити, да је поглавито код биологије потребно ограничење наставнога градива, кад овај предмет тек што је опет уведен? А ако се у опште сме говорити о мањој подобности за математику и природне науке — а то многи школски људи поричу —, онда нека се запитају наставниди ових нредмета у средњим школама без женске деце, како стоји са обдареношћу код дечака барем за математику. А веома чудновато звони ова реченица: „Упућивање на боље успехе женске деце чини мушкарце још индолентнијим". Њоме хоћемо да завршимо, да не бисмо ослабили утицај, који је у њој. Под натписом „Огледи коедукације у туђини" доноси Кетие ип1тег811.а1ге (св. за мај о. г., стр. 476) ово: „Један педагошки лист немачки јавља за покрет, који се сада врши у Немачкој у корист коедукације, покрет према коме су неки педагози непријатељски расположени а други, и то не најмање њих, наклоњени. Извештаји управитеља оних школа, у којима су чињени огледи, скоро сви су чисто похвални. Занимљиво је, да се у овим школама дешава, да девојчица заузима прво место и добија најбоље оцене. Огледи су до сада нарочито вршени у Баденској и дају ресултате, који веома задовољавају. — Ми смо јопг далеко од сличних покушаја, али зар им није клица у неким нашим женским лицејима, у којима се дечаци пуштају у разред за децу ?* Да завршимо овај преглед мишљењем „једне искусне матере", како вели уредништво часоииса РгиепММипд 1 , у ком је изишао чланак „Шег сНе 2и1а88ип^ уоп Маскћеп т ћбћегеп Кпађеп8с1ш1еп" од госпође др. Копселове (Кор8е1) у Бремену, а баш поводом раеправе проФесора Циртмана о иуштању женске деце у мушке школе, која је расправа, као што смо напред рекли, раније штампана у истом часопису.

1 Ггаиеп1 )П <ћш&, IX. 1910, св, 4. стр. 185 — 188.