Просветни гласник

682

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

о важности му- Велика је моћ и силан утицај музике на срца људи и зике у опште. ведика улога њена у историји светске културе! У свима временима и код свих народа музика се јавља као верна сапутница човека од колевке до гроба и деди са њим жалост и радост, очишћавајући душу морадно, узвишујући и покрећући на добра деда. Још од најстаријих времена музика је била живи израз душе и живота народа и учасник у свима маниФестацијама јавнога народног живота. У војсци, у цркви, у позоришту, при витешким народним играма и при свима веседим и тужним свечаностима — музика се јавља као нераздвојни друг човеков. Ако је свадба — ту је музика ; ако.јепратња, музика — певање — се јавља као тужни пратидац човека до гроба; на забавама и игранкама; у школи и у радионицама; у касарни, као и на бојноме пољу она даје одважност војнику и побуђује га на борбу — на најплеменитија и највеликодушнија дела — и чини, да војник заборави на патње и напоре на бојноме пољу. У цркви музика, као савезница вере, умиљава душу оних који се моле и уједињује их у један благозвучни акорд. Као и Спаситељ и музика говори свима патницима: „Дођите к мени, и ја ћу вам олакшати". Духовита ар<ва пророка Давида лечи мрачну душу Саула и у псалмима велича Бога песмом: „Хвалите Бога уз глас трубни, хвалите га уз псалтир и гусле. Хвалите га е бубњем и весељем, хвалите га уз жице и орган. Хвалите га уз јасне кимвале, хвалите га уз кимвале громовне"... Животу сиромашних људи музика је ближа него животу богатих и силника овога света. Обућар, ковач и кројач, а не Финансист, пева од јутра домрака, и музика је свагда била друг и утешилац свих трудбеника. Она је нераздвојна са суровим данима занатлије и сељака, она им олакшава труд. Сви пољски радови врше се уз песму. Песме орача и жетварске песме дивне су. Исто тако и песле риболова, несме на мору и у гори... Музика ствара однос не само међу људима, но и међу човеком и животињама, однос, истина, не тако одређен, ну однос који само она — музика — може да чини. Кад псу, на пример, говоримо, не разуме он речи, већ израз гласа, којим му говоримо; животиња прима, дакле, само једну музичку страну језика: она се радује или покуњи не од смисда наших речи, већ од тога како их искажемо, нежно иди љутито — непокорава се она речима, већ гласу. Па онда зна се како дејствује свирала иди песма пастирева на стадо. Може ди се сумњати у ту тајанствену везу, коју ствара музика између пастира и његовог стада? Као тумач симпатија и узајамне нежности, музика прича о смиреном животу, који проводе и пастир и стадо заједно на грудима опште мајке земље. Музика ствара према, томе, бдизак, другарски и — скоро — братски однос међу човеком и нижим створовима, као и међу господаром и ње-