Просветни гласник

46*

НАУКА И ЛАСТАВА

683

говим подчињенима; она ироширује царство милосрђа и љубави. Зна се, да многе и од зкивотиња воле музику, и на њих, дакле, дејствује музика и привлачи их. Узмимо, на пример, птице певачиде. Прича се, да је неки тако лепо свирао на виолини у шуми, да му је славу.ј долетео и стао на руку. За другог прича се, како је допао затвора и понео виолину, да би прекратио време у затвору. Сваки пут, веле, кадгод би у затвору свирао, изашли би мишеви из рупа и слободно трчали му око ногу. Најзад, шта је и сама природа и живот у њој, него једна велика и недостижна музичарка? Погледајте на одјек стена и шума, жубор потока и шуштање дишћа и таласа морских! Не треба бити несник ради тога да би се осетидо: да ветар стење, да се извор смеје или плаче г и кад је један песник назвао славуја „певајућим листом", то му је добро иознато било, да се по неки пут не може разликовати: да л.и заиста дишће пева илл славуј ?! Замислите себи сад, дра-ги ученици, нрироду без свега тога, без гласа и без звука — какво би то страховито мртвило бидо! У безграничности мрачнога бездна страшнија је мртва тишина од тмине. Погледајте на слепе и гдувонеме и опазићете: да су сдепи светдија лица и веседији, а да гдувонеми изгдедају жалосније од сдепих. 0 музици се, дакле, мора водити рачуна озбиљно при васпитању и образовању људи. И највећи филозофи и мудраци старога времена водиди су рачуна о томе најозбиљније. Стварати људе и грађане такву је високу мисију дао музици још Аристотедо. Ви ћете, драги ученици, и сами у даљем вашем животу наилазити и читати о музици, а ко оде на страну биће у прилици да види, како просвећени свет сада још више полаже и много жртвује на музику. Певање је, на пример, усвојено и у радничким и занатдијским шкодама, као и у свима стручним и научним, јер лепо певање, које се пева у школама и у свима свечаним приликама, више би користило ширењу морада и дадо би више изгледа на бољу будућност, него дуготрајна сувопарна наука и дуготрајна досадна, вежбања. Видећете, да странци сгуденти, који су тамо свршиди гимназију, обично певају с листа, и, кад је евечаност каква на универзитету, они спреме програм за два—три часа, јер не уче глас по глас, као у нас, па сдух, већ одмах у хор — сваки пева своју партију. При овоме наши студенти, Срби, на страним универзитетима, долазе често у неприлику, јер ступају у хор, а не знају да певају с диста, те срамоте и себе и име српско. Да не бисте и ви, кад свршите гимназију и одете на страну, биди постидни у томе погледу пред својим тамошњим друговима, потребно је да се озбиљно трудите сада. И иначе, ко депо пева, иди свира на ком инструменту, увек је у друштву радо приман, и то му, уз остаде оддике, доприноси угдеду у грађанству.