Просветни гласник

876

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

етимологишући, био готов, нсћи словонске с-лементе у свима овропским језидима; код њега н. пр. ХерШпиб значи: не потоне ит.д. ПомОнувши ово, морамо се сетити и Павла Соларића истраживања словеаских корена тамо где њих нема и његових метаФНзичко-Филолошких налажења Словена као предака римских по језику. Познато је како јс Филологисао и Сима Милутиновић, налазећи да је индијска .Спкунтала" то што и наша реченица. „закон дала*. И .ја мислим да је Апендинијева мисао била, једном непосредни а другом посредни, извор за така њпхова нагађања, пошто њихови радови и долазе мало после Апендинија. — Глава се завршује поменом рада Јована РајиКа кас представника једног правца и Гаврила СтефановиКа као писца који нагласује ново доба у књижевном језику. Осма је глава посвећена Вартоломеју Коиитару, за чије име Јернеј „сад већ не подлежи ни најмањој сумњи да одговара латинском 1гепаеив", јер мученик Иринеј календарски пада у главном у исто доба кад и Св. Вартодомеј. Такођер сс и презиме покрај различитога писања утврђујепа: КорИаг. Ту је изложен Копитаров живот и његов научнокњижевни рад. За његове се везе с Вуком Караџићем вели: „Ново, неочекивано земљиште рада за Копитара открило се доласком Вука Караџића у Беч, њиховим нознанством и дружбом која се убрзо извила у блиску и искрену. Појединости о таком „сајузу" двојице даровитих људи, у коме су идеје потицале од Копитара а сјајно иснуњивање њихово било остављано Вуку — биће боље изложене у глави о Вуку. Овде ће се изнети главни Фактови, који показују све развијеније интересовање Копитарово и његово измицање напред, тако да му је Вук с напором могао следовати". Према такој је одредби и постуиљено, те је изнесена концизна слика научничкога живота великана Словенске Филологије и највећега духовног добротвора српске књиге у XIX веку. А како се за верну слику . Копитарову морају употребити многе боје, то на завршетку вели писац: „Старао сам се бити правичан у оцени овог даровитог човека, који је у току година прибавио огромну ерудицију, човека у високом ступњу оштроумног и ориђиналног, о чему сведочи већ и његов стил, човека који је имао велику начитаност у класичкој, Француској и немачкој литератури. Ако он и није био песник у речима, ипак .је код њега било многог чега песничког у осећањима, која су се у њега често уздизала над судом трезвенога разума. Он је био неуморан у литерарном иословању, али му јо много времена одлазило на преписку, чланчиће, реФерате, критику и иолемику. Његово одушевљавање идејом аустријеког, првенствено католичког, словенизма створило му је и за живота и иосле смрти много непријатеља а није нашло признања ни у науци ни у животу. Па ни по библиотечким пословима није се испуњивала свака његова жеља. Кад је 1827 било предложено библиотеци да купи дванаест атонских рукописа, Копитар их