Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

875

незаборављеном Добровском оца Словенске Науке с пуним правом. Он је први свесно ставио себи у задатак изучити све словенске говоре на основу црквено-словенскога језика, све словенске литературе и нитања старине а тако исто и животне појаве савременога Словенства. Његов је пример нашао следбенике, предузећа се његова нису прекинула са смрћу његовом, идеја се јавила у своје доба. Резултати многостручне делатности његове живе до ових дана... Неку развијати говора о узвишености духа његова, којом је нревазилазио све чешке савременике своје; ни о његову философском спокојству, с којим је подносио све неприлике; ни о идеалној љубави, којом је грлио све Словенство; ни о његову осећању праведљивости... ни о његовој прекрасној хуманосги, о којој сведоче сви који су га лично познавали. Словенска се Филологија с правом поноси таким радоначелником". У шестој су глави пољски савременици Добровскога, 04 којих се и у нас чешће помињу имена гроФа Осолискога, лексикограФа Линда, Бандтка, Лелевеља и др. Идућа — седма — глива прегледа то исто у Руса и у Јужних Словена; ту је реч о руским историчарима, филолозима и библиограФима тога времена; ту су: знаменити Карамзин, митополит Евгеније, московски круг љубитеља руско-словенске старине у који, поред осталих, долази и историчар Тургењев, лични нријатељ Лукијана Мушицкога, рано преминули Кајсаров, знаменити мецена гроФ Румјанцов, КалајдовиК и др. За тим долази нетроградски круг, коме припада заслужни, од 1813 председник Руске Академије а за тим и министар, Шишков, с којим је и Вук Караџић био у лепим пријатељским везама. На Словенском се Југу од Словенаца својим лингвистичким талентом истиче ЛоаовиИ, Кумердеј, Јаиељ и лесник Водник. „Хрвати т.ј. католички део српско-хрватскога племена, у то су време били још по дијалектичким разликама иодељенн на три групе". Најважнији је рад Јоакима Стулија, о чијем се лексикограФском посду говори доста опширно, па онда, као лексикограФ, долази Волтиџи ВолтиК. Ту се још говори о граматичком, историјском и литерарно-историјском раду раније помињанога Аиендинија. Занимљиво је забележити да су други део речника Стулијева и граматика Апендинијева посвећени маршалу Мармонту, Наполеонову војводи од Дубровника, који је платио и трошкове око штампања другога дела Стулијева речника. 0 дексикограФском раду Стулијеву Јагић суди врло похвалло, налазећи да он и поред „огромних недостатака и крупних омашака погрешака и забдуда" ипак „остаје до данас знаменитом лексикограФском појавом у области „илирскога" језика ллтерарнога". Напослетку треба забедежити да је Апендини још 1808, дакде толико година пре Колара, истакао међу словенским језицима четири као главна: руски, пољски, чешки и „идирски", узносећи последњи више свих. Он је, просветни глаоник, II књ., 9 св., 1910. 57