Просветни гласник

874

11Р0СВЕТНИ ГЛДСНИК

вена посебице приказана топло и симпатично. За тим се говори о другим туђинима а пријатељима истраживања о Словенима, па се помиње рад наших Далматинаца из XVIII века Долчија и ГрубигииЛа и заслужнога Италијанца Ааендинија с почетка XIX века. Поменувши још добар рад Ј. Л. Фриша у Берлину, писац долази до упореднога речника царице Катарине, за који је позније Вук Караџић писао свој „Додатак к санктпетербургским сравнитељним рЈечницима", Беч 1822, исправљајући српски део и износећи пред учени свет Бугаре о којима се иишта није ни знало. Јогп ћемо забележити да је друго издање овога речника (1790—1797) било поверено редакцији нашега земљака Тодора Јанковића Миријевског, човека за просвету заслужног али за такве посдове са свим неспремног. Поред осталих добио је помен и заслужни барон Валвазор са својим делом „Част војводства Крааског", па, сем других, и Иван ЛуциК, Бандури, Асеман, Данило Фарлати, Алберто Фортис са својим путописом по Далмацији и описом Морлака, где је први пут штампана народна „Жалосгна пјесанца племените Асан-агинице", која је онако блиставо пронела срггско име пе Европи одушевивши Гета и Хердера. Андрија КачиЛ је довољно оцењен, па се уз номен заслужнога пољскога кнеза Јосифа Јаблонскога (1712—1777), његових помагача и Јордана, писца обнлнога летописа, завршује ова глава прегледом рада нашега М. П. КатанчиЛа, познатог славонског Францишканца. Четврта нас глава већ приводи ближе времену када са ступањем Добровскога свиће и словенска Филологија као наука. Ту су приказани даљи радови у Русији и у Чешкој, ту су с доста опширности изнесени: Шлецер као историчар и аутор руске граматике, Мих. Васиљевип Ломоносов, чије су заслуге за руски језик довољно познате, па онда Добнер и други прави претходници Добровскога, и најзад Фортунат Дурих, непосредни његов претходник, искрени друг и сарадник, којим се и завршује овај одељак. Пета глава износи слику живота и рада Јосифа Добровскога. Према плану целога дела Добровски је, поред све величине своје, могао добити свега 38 страна, али је научничко, и толико исто и књижевничко, перо Јагићево и овом ириликом показало шта се све на том, релативно малом, простору може сместити и изнети. Са свом симпатијом, коју живи херој Словенске Науке може имати према њеном великом зачетнику, насликан је интимни живот патријарха Словенистике с главним предметом — разбором његових научних радова и мишљења. Ту је нриказано прво доба радљивости Добровскога, који је зналачки залазио најпре у изучавање старог јеврејског језика, после чега се јавља још јача љубав према чешком језику и нрошлости, док са 81ал т ш-ом и 81оуапк-ом и знаменитим 1нзШ;п1;1опе8 не наста периода свесловенскога рада његова. „Ми поштујемо — пише Јагић — у