Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

943

У осталом, још јасније га убеђују у неопходност лажи одноеи са суврснидима. Овде искрени израз његове радости и жалости сусреће често само смех, и оно дознаје жалосну истину, да бити искреним често значи — бити смешним. Треба разгледати живот у интернатима и пансиоњггима, и видећемо да се таквом детету не само смеју, но и злоупотребљавају његову поверљивост \ У резултату. готово без изузетка, сва-ко дете раније или позније научи се неискрености, и ње.чу постаје јасно, да без лажи не може живети. На тај начин први детињи додири с друштвом дају му право схватити, да социјални односи иотребују извесну дозу притворства и лажи. Сад смо већ дошли до праве лажи. Дете је убеђено, да је лаж неопходна, и нама остаје дознати само, на који иачин оно само постаје лажов. в Посматра,јући иајраније случајеве лажи, ии се стално сусрећемо са једиом и истом појавом: дете ужива ма какво задовољство; када га закрате, оио се почиње користити забрањенил пдодом у одсуству надзора од стране старпјих. На питање: је ли се користило ускраћеним задовољством, дете, бојећи се, како да се не лиши пријатног стања у будуће, тако и да не страда за нарушење забране, — одговара негативно, тј. лаже". (Еапћерев ,,0 дечјој лажи", Рус. Шк. за 1900 13.). Овде су сакупљени сви подесни услови за лаж: осим утицаја иримера и огледа, овде се дете одлучује лагати још и због тога, што задовољство, које се добива помоћу лажи много је веће од те неиријатности, којапоничеиз стања раздешености. И, негледајући на све то, овде је лаж ипак елементарна — она је просто одрицање Факта. Први пут стање раздешености и дисхармоније, макар и са умереним користима, које се добивају од лажи, осећа се силније, но после тога оно мало по мало слаби и дете постаје лажов, као и сви. Као сви, због тога што је диФеренција између нелажова и лажова само релативна. Први се само зауставља на обавезном минимуму лажи (условна и уопште ситна), који се обично игнорује и не добива још епитет лажова. Осим тога и то је важно, да дете остајући на тој минималној дози лажи, која се стално приписује друштвеном животу, и не навикне се лагати више. — Хоће ли то бити тако или не, тј. — хоће ли дете остати као релативан нелажов или ће из њега вирити лажов — зависи од његове опште спреме и околних прилика. ,Л.аж ће се развијати или задржавати паралелно са другим својствима. Ако се, нпр. дете навикне, да не слуша родитеља и да ствара низ нреступа, важних или споредних — свеједно, код њега је већ много шанса, да 1 Из иснуства на то примећавам, да се у иитернатима са свеспим васпитанидима та мана лагати може суабити шш сасвим сузбити, помоћу истог средства — исмевања лажова.(\) Пр.