Просветни гласник

944

НРОСВЕТНП ГЛАСНПК

ће постати лажов. Њему ће бити тешко, да признаје себе за кривца за мало не сваког часа, брзо ће код њега нестати куражи, и оно ће лагати, да избегне стална нонижавања, чак и у оном случају, кад код њега нема узрока да се боји нарочито строге казне. Најглавнији узрок лажи, у даном случају, у осталом, као и свагда, јест неправилност владања, због чега она (лаж) и може ишчезнути само нод утидајем онштег иодизања васнитног утицаја заједно са његовим узроцима. Ако се, пак, у посао васпитања умеша страх, онда ће лагати чак и од природе искрена деца. „Страх је — непријатно, тешко осећање", и нема ничега чудноватог, што се дете, као и све живо, стара да избегне страдање, макар и при помоћи лажи. „Због тога, ако је дете постало лажовом, онда готово свагда значи, да су њега. врло често и врло строго кажњавали родитељи или учитељи, то значи, да је оно живело у непрестаном страху прекора, унижавања и кажњавања". Оно из искуства зна, да ниједна кривица неће му проћи за бадава, и онда ништа није необично, што се оно из осећана чувања самога себе труди прикрити лажју сваки свој лакомислени корак. Чим се чешће дешавају такви случајеви, тим оно чешће лаже п навикава се на порок, који му је у прво време изгледао чудноват и причинио ужасне непрнјатности. С друге стране и сама његова лаж постаје све сложенија и сложенија. Оно се већ не ограничава на просто одрицање Факта, будући питан о њему, но и припрема лаж самостално, представљајући више или мање искусно измишљено објашњење штете, раније распитав се о њој. Напред наведени примери са девојчицом Н... утврђују, да се таква лаж може сусрести у четвртој години. Навикнувши се на лаж, дете и даље прибегава к њо.ј без икаквог повода и циља, ради теоријског еФекта, иросте, лично бескорисне тежње увести друге у обману. Та је лаж чисто интелектуалног карактера. — „Узнемирити, уплашити, завадити, обманути, — ето чему тежи мали лажљивац теоретичар«. Елементарног карактера „лаж у шали" може се срести још у ирвој години живота. И постепено она може постати обична, испољавајући се или у преувеличавању и улепшавању стварних Факата или у негативном смислу, — при чему приповедач понекад игра своју улогу са таквом искреношћу, да и сам у то верује, и његова се лаж пење на висину истине. Мени се десило, да за време свога учења у семинарији доста' дуго испитујем такав субјекат. Он је данас већ студент, али је очевидно, да њему ипак није било суђено да се спасе од своје способности. Појава сличних људи подржава се утицајем читавог низа узрока. Ну мени се чини, да у њеном развићу игра не ммлу улогу чисто човечја наклоност изрећи по који пут макар и неистиниту мисао. Ово се не односи само на оне обмане, које се пружају наставницима, већ