Просветни гласник

946

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

проФ. АЂеИп-а , који је у Стокхолму испитивао 12. годишњу девојчицу, која је патила од скупљања и грчева руку читаву 1'Д годину. И најзад се доказало, да је девојчица била укралатуђу ствар и јако се уплашила, да ће бити кажњена. Још су способнија за симулацију деца, која пате од хистерије, али и наведени пример потребује много узрока за лаж и њено извођење. Ако обратимо пажњу на децу, ко.ја прибегавају симулационим болестима, без икаквог ближег узрока, просто из задовољства обмањивати, — онда ће бити јасно, да је ту лаж достигла своју кулминациону тачку, и да даље ићи нема куд. Може се рећи, да јо у такве деце иреиначен психички организам и да је његов елеменат постао лажљив. Како живот може покварити безусловно искрено и ираведно дете, показују деца лицемерног типуса. Ево портрета таквог детета ио Јлзда^-у: „оно (лицемерно дете) је пуно бестидне лажи, гдегод је могућно говори неиетину, понекад без икакве нужде, са савршено невиним и безазленим изгледом. Ако се посумња или се чак ухвати у лажи, никада не призна.је, особито. ако не предвиђа казну. Свима средствима, а гдекада и низом измишљотина труди се да себе оправда и ако ништа не помаже оно лије сузе, горко се жалоћи на неправичност и иристрасно нонашање околних према њему". Поредите овај портрет, израђен са ФотограФском тачношћу, за који сам се лично уверио за време мога двоиесечног иутовања са таквим дечком, поредите њега, велим, са. првобитним стањем детињИм, када су његови спољашњи покрети тачно и без икаквог ФалсиФиката илустровали његов унутрашњи свет, и ви ћете се пренеразити огромном ироменом. Сие се некако преокренуло, и лажљивост је заузела место, које ио природи и праву припада искрености. Насрећу, притворни типус, аследствено и лаж, коју у њему анализујемо, појава је посебна, и више или мање изузетна. Је ли тако, онда је очигледно, да и за постанак његов осим општих узрока потребни су нарочито пријатни услови. Према своме постању ови услови могу бити подељени у две класе: прва има корен у душевном свету детета, а друга у његовој околини, која га опкољава. Располажући плодном и живом имагинацијом лакше се могу створити и истини сличнеФикције, а отуда и саблазан јаче их представити у виду активног Факта који постоји. „Ако сам ја с једне стране, вели Мељитан, пошао већ путем лажи из користи (избећи казну и штоје тешко признати кривицу), а с друге стране лаж моме уму изгледа лепа и у неколико саблажњива, а може бити и.више, да изгледа слична истини, онда ћу се ја мучно одржати, да не паднем у искушење. Суровост срца може предиспонирати лаж у таквим приликама, које треба да изазову узбуђење, при којима би било незгодно неиза-