Просветни гласник
БЕ ЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ И ПРОСВЕТБИ ЗАПИСИ
Вечито перо 1709 године. — Последњпх година дојавило се на иродаји неколико разних конструкцпја пера. у чијој се држаљи налази у резерви извесна количина мастила, тако да се перои може писати доста дуго а да се не умаче у мастионицу. Таква су иера названа вечитима ма да је време њихове службе више или мање ограничено. Огледом се доказало да један кубни сантиметар мастила довољан је на један лист хартије за писање кад би се исппсао сав унаоколо. А пошто у држаљи вечитог пера једва може стати вишо 5 —10 кубних сантиметара мастила, то значи да и служба таквог пера не може бити већа, него да се 5 —10 листова испуни. Треба претпоставити да' и продавци тих вечитих пера и већина купаца који их употребљавају сматрају ова вечита пера као најиовији проналазак. А међутим такво једно вечито иеро измишљено је у самом почетку XVIII столећа, пре 200 година. Проналазач је тога пера Франц ;з Никола Бион „краљевски инжењер математичких инструмената". како он сам себе назива, описујући своје перо које је назвао вечитим (р1ите вапв Кп). Његово је перо било сасвим исте конструкције као и ова савредена вечита пера. Средњи део држаље служио је као резервоар у којп се сипала извесна кодичина мастила; резервоар се затварао поклопцем са завртњем, а на другом његовом крају био је издубљен мали отвор кроз који је долазило мастило ка перу из резервоара. Овај је отвор такође био снабдевен поклопцем који га је отварао када се спремало за рад и затварало када се рад свршавао. На тај начин мастило из резервоара никад није могло да се проспе и да испрља одело. Као што се види нема ништа ново под сунцем. * Температура крви у птица. — Нормална средња температура у човека је — 37° Целсијевих, у сисаваца — око 39° а у итица 41—42°. Ова температура у свих здравих, нормалих животпња остаје иста код сваке промене спољне температуре. Релативно висока температура крви у птнца објашњава се њиховом покретљивошћу, увећавањем топлоте у ткањима мишића услед повећаног кретања. Ипак у разних врста птица оиажа се различита температура тела, ма да се до сада није успело да се објасни та разлика. Тако темиература у буљине износи 39°; у неке врсте ласта и дивље пловке 41°; у америчке ласте, ирепелице, сокола 42°; у вране, црног