Просветни гласник

1084

коса и цловке мандаринске 43°. Обично иајвиша температура тела у птида опажа се на крају прве и у почетку друге године живота, а затим она лагано иада, ма да врло незнатно, увек мање од 1°. Врсте кокошију у Јужној Европи, на пример, на обалама Средоземног Мора, имају у некодико вишу температуру него ирсте Северне Европе. Тако, температура је у шпанских кокошнју 42,84°, у кокошије врсте Менорк 41,84, талијанских 41,81°; а у кокошију Северне Немачке, на иримср, врсте Рамелслох 41,5°. Женке обично имају вишу температуру но мужјаци, ма да та разлика не износи чак ни делове степена, тако да се то једва може сматрати као тачно. У насајјених птица темиература се иостуино пење до свршетка лежања, — околност коју не треба губити из вида код вештачког извођења пилића. Поврх тога у птица се температура у неколико колеба што зависи од температуре њихове средине, а тако и од хране. У човека обично је праиилно колебање темперетуре у току дана у разне часове. Она се у неколико цење у јутру и, мало колебајући се, достиже максимум између 4 и 7 часова, затим полако оиада и између 4 и 7 часова у јутру спушта.се на минимум. У птица се опажа да се сваки дан температура двапута нење и спушта; највећа је температура у њих између 3 и 5 чаеова по подне; колебање у току 24 часа долази у н>их до целог степена, а у голубова чак до два степена; у снсаваца та колебања нису тако знатна. Вредно је иажње, како се неки нут у лтица које се налазе у блиском сродству, види знатна разлика у температури тела. Тако, на пример, у разних врста совуљага разлика је већа од два степена: од 39 -до 41,10°; у разних врста ндовака она се колеба између 41,05 до 43,12°, у галебова — између 39,05° и 42,13°. Само у гусака она је готово подједнака и обично се колеба између једног петог дела стеиена. * Вештачко бојење цвећа. — Прве огледе вештачке измене нриродне боја цвећа учннио је 1875 године Француски научннк Фиљох. Онје умакао цвеће у етар коме је додао неку количину амонијака. Од таквог гајења ружичасти цветови »егашит-а, љубнчасти цветови зимзелена, кукољ и јоргован добивали су особиту врло карактерну зелену боју. Други су научници пробали да промене боју цвећа додајући неке материје у саму земљу при заливању, тако, да су биљке усисавале те материје и биле су саставни део њиховог сока и разилазиле се по свима њиховнм ткањима. На тај начин у Француској је постишуто да се добију затворено нлаве хортензије. Обично баштовани мењају боју цветова путем систематског одбирања нроизвођача и путем укрштавања. Природна боја цвећа дели се на две груне: затворено плаву (плаво отворено, плаво затворено, индиго, љубичасто) и жуту (жуто, поморанџасто, црвено); ове се боје сматрају као непроменљиве, тачније рећп оне не прелазе из једне групе у другу; жуте боје могу проћи кроз све ниансе жуте групе, али их је немогућно превести у боју друге груие: немогућно је на пример, добити затворено нлаву ружу или жуту љубичицу. Ну немогућно је то учинити правим, културним путем, а вештачким нутем — могућно је. Године 1892 једна млада цвећарка у Паризу нспусти гранчицу каранФила са цветом у боју спремљену за бојење матераје. КаранФил постаде отворено зелен. Млада девојка досетљива и предузимљива умела је да се овим користи: она поче да боји каранфил у зелену боју и продавала је такво орпгинадно цвеће по 5 Франака комад. На жалост, она не могаде сачувати сво.је тајне, баштовани дознадоше за њу н почеше се њоме користити. Ну, ту се открило да све боје не улазе у биљке и не боје њихове цветове. Тако, из