Просветни гласник

В ЈЈ8ШК1

1085

неких аиилинских боја (којо су последњнх година потиснуле готово сва друга средства бојења у свииа гранама вештачког бојења, брнлантова, велена и Фуксин не продиру у ткања биљака, а кисела зелена и еозин нанротив продиру. Да би се растурало ово веихтачко обојено цвеће на пијацн, лица која су постављена на чело друштва за чување здравља зажеле да дознају да ли је то цвеће потлуио нешкодљиво. Године 1892 лариски управник иолиције поручио је двојици хемичара да проуче то питање. Они су ироучили то питање темељно и извели закључак да боје које имају у себи алкалија не продиру у биљкина ткања: оне само нродиру што су влакнасте у онај део стабљнке који је умочен у раствор боје и више се не пење. Боје киселог састава наиротив лако се пењу по ткањима биља, иродиру у листиће цветова и обоје их. Са хигијенског гледишта, бојењу цвећу очигледно треба применити то правило који ностоји за бојење продуката који се у онште употребљанају. После овога су француски научници чинили огледе на.д множином цветова и вештачки обојених материја ; свега је било иснитано више од 200 боја и 560 биљака из разних врста. На тај начин успело се да се састави снисак 135 боја које се слободно пењу у ткањима биљака, проднру у њихове цветовс и боје их. Ови су огледи потврдили још ранији учињен нзвод, да све боје које по своме хемијскоме саставу долазе у број матернја које имају у себи киселину, слободно продиру у цветове и могу служити за њнхово бојење; боје пак алкалијског или основног састава нису за то. Брзина бојења је управо пропорционална киселина боје, т.ј. што нка више киселине у боји то она брже и јасније боји цветове. Проиес бојења је пак сасвим прост: одсеку се цветови и њихове одсечене стабљике спуштају се у водени раствор боје; када боја продре у листове и да им боју која се жели, тада их ваде и стабљпке се исиирају у чистој водп. У продаји киселе анплинске боје обично се бележе словом 8, тако да лицима која нису иосвећена у хемијске Финесе буде не тешко разликовати прн куповипи. У практици се иоказало да са најбољим успехом примењују се радн бојења цвећа ове анилинске боје : жута 8, тартразин, гвинејска зелена, кисео Фуксин и еозин; врло добро боји цвеће у жуту боју пикринска кпселина. Да узгред поменемо за ову последњу, да је она отровна а нри том са органским материјама, на прнмер са хартијом експлодира од ватре. У читаве биљке, т. ј. са неповрећеним кореном пикаква боја не нродире; радп бојења цветова на корењу треба спремити кореп да буде го и један део одсећи, затпм цео џбун умочити у боју и наново иосадити у земљу, — операција ризична коју многе биљке не подносе. Она се најпре може применнти ка биљкама главичастим и која расту у водп. Ц. * Драма из учитељског живота. — Генијални словеначки књижевник Иван Цанкар, који је, са својих белетристичних радова, познат и нашој читалачкој публици, написао је драму из учитељског живота под називом „Шарсг " (слуге). У тој социјалној драми приказује он, како учитељство, тај знаменити социјални и културни Фактор, не може да ради у народу према своме увероп.у. Разлог томе лежи у рђавим материјалним приликама, па је, према томе, и та драма прави вапај за уређењем материјалних учитељских прилика. Народ се само онда може слободно развијати, кад буде имао у својој средини слободне учитеље, којц ће га културно снажити и јачати. То је сиже ове драме из живота словенског учитељства, које још стење због свога неуређеног стања. просветни гджсник, Н књ., 11 св„ 1910- 7)