Просветни гласник
1108
ИРОСВЕТБИ ГЛАСШПС
V У вези са одлуком Главног Просветног Савета од 14 јуна ове године СБр. 110 саслушан је понован ре®ерат г.г. Мидивоја Башића, проа>есора III београдске гимназије, др. Душана Рајичића. реФерента за основиу иаставу, и Бетра А. Јосимовића, учитсља из Београда, о рукопису: „Упуство за предавање српског језика у приправном разреду наших утраквистичких школа" и затим дао мишљење: да и ако писап, ни.је у свему поступио по напоменама г.г. реФерената, ипак би од њега могло бити користи, кад би се одмах штаипало као додатак уз Просветни Гласник и препоручило наставницима да по њему раде у овој години, пошто се претходно нека места скрате и некн изрази ублаже. Покаже ли оглед резултате, могло би се дело, наравно поправљено према искуству у практици, штампати као државно издање одмах друге године. VI Саслушан је писмени реФерат г.г. Павла Поповића и др. Јована Скерлића, ванр. проФесора Универзитета, и Милутина Драгутииовића, проФесора реалке, о рукопису: „Српска читанка за I разред средњих школа", од г. Милоша Ивковића, суплента II беогр. гимназије. Тај реФерат гласи: Гхлавном Просветном Савету Прегледајући читанке г. г. Ст. Новаковића и М. Шевића за иижу гимназију, ми смо у нашем извештају од 15 јуна ирошле године иредложили да се за ниже разреде изради чиганка која би била „мала антологија деле српске књижевностп" и која би служпла као читанча за нпжи, почетии курс историје српске књпжевностп. Главни Просветни Оавет усвојио је наш предлог, и одлучио на свом 991 састанку од 16 јуна ир. год. „да треба расписатн стечнј за читанке израђене на модерлој и књпжевној основи, чпм се реши питање о измени садањпх иравпла о штамиању уџбелика и израде потребни иаставнп иланови и програми." Про но што је конкурс расписан, поднео је г. Милош Ивковић своју „Српску читанку за нрви разред средњих школа." У свом чланку „Настава срнског језика у средњим школама" (С. К. Гласник 1 јунп 1909) г. Ивковнћ је први нзнео идеју о нотреби нижег, иочетног курса историје српске књижевности, и, сагласно са његовои идејом, ми смо у нашем извештају и предложили играду чптанке која бп том цпљу одговарала. Г. Ивковић је дакле, представник у неку руку те идејо о новој читанди, и сасвим је ирпродно што је он узео да ту идеју, ако и пре расписаног стечаја, оствари. Само, читанка коју је он сад поднео. пије она на коју смо ми мислили. И ако су извесне белешке о нпсдима унесене, и избор чињен само међу радовима чисте књижевности п бољих кљижевника, ппак чптанка није хрестоматија српске књижевности. У њој није заступљено све што је добро, важно и карактеристичво у српској књижевности, и није ни ред ни сразмерност састава она која треба да је у једној сличној хрестоматији. У осталом, такву херестоматију прерано је данас радити, кад ни елементарни наставни план који би њену потребу захтевао, није готов, и кад још није нншта регаено по пптању уношења историје српске књижевностп као предмета у пижој гимназији.