Просветни гласник

1110

ИРООВЕТНИ ГЛД.СШ1К

унео а који су и од квижевне важности и уз то подесни за његов циљ. То је нпр. М. Глишић са својим шаљивим нричама, Грчић Миленко с кратким песмама, а можда и М. Ђ. Милићевић, чије понеке приче, и ако недовољно књижевне, имају сиециалне занимљивости за дато доба узраста, а представљају и јасно излагаље и чист језик („Од невоље дивљак"). Уз то, како ова читанка не представља хрегтоматију сриске књижевиости, могао је састављач унети и саставе из туђих књижевиости; међу овима биће и занимљиности, и стила јамачно у довољној мери. Замерити је овој читанци још и ово. У њој нема ша.љивих песама, живих описа природе, чланака моралних (бар пе довољно) и нарочито састава којима се гаји нациоиално васпитање, које се никад не сме пренебрегнути у књигама ове врсте. Уз то, нема састава научних који би билн у везп са програмом I разреда, као што треба учинити друкчији распоред састава писаних латиницом. Пптања иза еастава доста су добра. Белешке о писцима оскудне су. Треба дати материалан опис а не само књижевну карактеристику. Код сваког нисца треба дати годпну рођења и евентуално смрти, и побројати сва важнија дела, и то ио реду; што све није састављач учинио. Уз то, карактеристике треба да су пуније и тачније. И ака смо ми у овом реФерату више истицали мане књиге, ииак држимо да је Саиет увидео и добре стране ове књнге. По тим добрим странама, мп не бисмо били за то да с'е књига одбаци, али бисмо, у интересу књиге а и у пнтересу самога писца, желели да он поднесену књигу преради у смислу нашег реФерата. Ако писац не бп могао да је потпуно нреради, ми бисмо допустили да књига, и са незнатнијим нрерадама, уђе као уџбеник приватног издања у наше школе, и ако нам то не би било врло прано. Нама би било жао да се онај који је тако близу да начини једно у сваком погледу добро дело, заустави на пола иута и да начини дело иснод својих способности и које не одговара иотпуно баш оној идеји коју је он нрви и зачео. Захвални на новерењу, 22 јуна 1910 у Београду. Павле Поиовић Милутин К. Драгутиновић Слажем се са горњим мишљењем и предлогом, само држим да је извесне замерке требало ублажавати, и не делим извесна мишљења о појединим ипсцпма унесеним- у читанку. 22 јуна 1910 Јован Скерлић Према овом реФерату Савет је дао мишљење: да писац треба да преради рукопис, у емислу реоерата одређених г.г. реФериата, па да затим поднесе понова Савету на оцену и нишљење. Г.г. ПоповиКу, Скерлићу и Драгутиновићу на име награде за реФеровање о овоме рукопису одређено је свега (90) деведесет динара. VII Саслушан је писмени реФерат г.г. др. Јована Радонића, ванредног проФесора, и др. Вессдина Чајнановића, сталног доцента Универзитета, о Латпнско-Српском речнику, од Јована Ђорђевића.